БЕЛИ ОРЛОВИ

Одбојкашка репрезентација Србије нови је првак Европе! Други пут у историји, а први после 2001. и тријумфалног наступа у Острави, наши одбојкаши су покорили континент и показали да и даље важе стихови “чувај се, свете, плаве чете”. Србија – Италија 3:1 (17:25, 25:20, 25:23, 26:24).

Сећате се чувене генерације у којој су били Никола и Владимир Грбић, Герић, Мештер, Мијић, Вујевић, Бошкан, Миљковић, Вушуровић, Јокановић, Марић и Шкорић, а која је уз селектора Зорана Гајића 2001. освојила европску титулу?

Тај подвиг поновили су неки нови момци, у чијим је редовима једино капитен Иван Миљковић знао како изгледа борити се у мечу за злато.
Наспрам далеко искуснијег ривала, у чијим је редовима било и неколико “интернационалаца”, попут опасног Михала Ласка рођеног у Пољској, Драгана Травице чији је отац Љубомир био селектор наше селекције те Ивана Зајцева, чији је отац Вјачеслав био олимпијски шампион са тимом СССР-а, српски одбојкаши су наступили храбро. Баш попут својих славних претходника. И баш попут њих, који су војевали против Сарторетија, Папија, Златанова, Феија, Меонија и других, сјајном партијом дошли су до титуле.

Није било лако, јер ни ривал није био наиван, али нису посустале нове наде наше одбојке чији је просек година тек нешто преко 24. Напротив. После изгубљеног сета у коме је пријем сервиса био највећи проблем, разиграо се блок, а далеко боље спровођење у дело припремљене тактике дигло је на ноге многе српске навијаче који су били на трибинама хале у Бечу. Из минута у минут ривал је трпео разноврсне одбојкашке ударце, којих је било и кроз смечеве, и на мрежи, али и у све бољој одбрани која је маестрално покривала све делове терена.

Ипак, Италијани не би били Италијани да у одбојци не умеју да на ногама издрже ударац и узврате још силовитије, па су тако у трећем сету преокренули резултат. Но, вођство им није кратко трајало: неки нови клинци, у тим тренуцима предвођени Никићем и Рашићем, у завршници те деонице дошли су до 2:1 у сетовима, а онда је требало стићи позамашну предност супарника.

“Азури” су, суочени са поразом од 3:1, кренули силовито у четвртом сету и уз разиграног Саванија дуго имали предност од четири поена, а потом је серија сервиса Подрашчанина донела изједначење пре другог техничког тајмаута и тако најавила узбудљив финиш. Он је “подгрејан” судијски додељеном поену нашој националној селекцији због константног “гунђања” Италијана, потом су виђени и склекови Милоша Никића када је његов сервис омогућио изједначење на 17:17, а затим су уследиле мајсторије Милана Рашића.

Момак који би требало да ривалу задаје проблеме блоком, одлучио се да то ради одбраном и сервисима, преокретом се од “-2″ стигло до “+2″, али је предах пријао италијанским репрезентативцима који са три узастопна поена повели са 22:21. На сцену је ступио играч који је дуго називан наследником Николе Грбића, а заправо је и сам велико одбојкашко име, Владо Петковић, који је као техничар направио блок за 23:22, а када је спасена сет-лопта “азура”, уз сјајну игру либера Росића, ас Терзића је донео коначних 26:24 и титулу за Србију

ИЗВОР: Блиц

Use Facebook to Comment on this Post

8