БЕЛИ ОРЛОВИ

Уз 17 одбрана маестралног Дарка Станића, рукометна репрезентација Србије је у 2. колу Европског првенства савладала актуелног вицешампиона света, Данску, са 24:22 и направила велики корак ка пласману у полуфинале.
До прелепог завршетка рукометне бајке, стигло се после много драме. Баш много, као у она чувена времена наших највећих рукометних успеха.
Два селектора, Веселин Вуковић и Улрик Вилбек, одлучили су да одбранама 6-0 дођу до успеха, с тим што су Данци имали додатно, своје традиционално оружје – убитачан контранапад. Управо им је он доносио константну предност, иако је сјајна дефанзива “орлова” спречавала све што се дало спречити.

Ипак, ударци Хансена са дистанце, напади који, после одузете лопте или одбране, не трају дуже од пет секунди, били су дуго, заиста дуго превелик залогај за нашу националну селекцију, која се у првом полувремену сусрела и са чак пет седмераца.

Да није било бравура Дарка Станића, тешко да би “орлови” на полувремену губили само са 12:10, али је генерално добра игра, пре свега храбра у одбрани а на тренутке и луцидна у нападу, где је виђено неколико атрактивних потеза, давало охрабрење пре наставак.

А наставак је отпочео сјајном подршком са трибина Пионира, које су грмеле као у својим најславнијим данима. Сасвим довољно да Данци застану, “орлови” да се размахну, чак и да преокрену.

Успели су наши репрезентативци да уз Станићеве мајсторије на гол-линији деконцентришу славног ривала, Данцима на моменте у нападу није помогало ни искуство из финала прошлогодишњег Светског првенства када су тек у продужетку пали против Француске. Низале су се одличне одбране “орлова”, све бољи потези у нападу, како што се тиче уиграних акција, тако и оних индивидуалних, па је уз заглушујућу буку резултат почео да се мења у корист Србије. “Орлови” су не само повели, већ и дошли до 21:19 десет минута пре краја, а онда су својим грешкама завршницу учинили додатно драматичном.

Губљење лопти у ситуацијама са играчем више, нереализовани напади када се чинило да би гол сломио ривала, довели су атмосферу до усијанај, а изгеда да је једини миран у Пиониру био Дарко Станић. Одбранио је све што је могло, чак и оно што се чинило немогућим, олакшавши тако колегама да одраде свој део посла. А они су то учинили на онај стари, помало заборављени начин – уз много шмека када је најтеже. Акције са утрчавањем иза противничких леђа, шутеви са дистанце када им се нико не нада – само су употпунили мајсторије показане у одбрани. Сасвим довољно за победу против вицешампиона света. Сасвим довољно – за било кога.

Use Facebook to Comment on this Post