I sam letimičan pogled na situaciju u klubovima govori da će veliki broj srpskih reprezentativaca promeniti sredinu narednog leta.

Neuspeh u kvalifikacijama, odnosno činjenica da neće igrati na EP bi mogla da im obori cenu.

Iskustvo nas uči da će klubovi čekati jul i avgust, tačnije da je šampionat Evrope velika pijaca i  da velike brojke neće biti u igri u prvom mesecu prelaznog roka…

Po pravilu, nacije koje ne igraju imaju problem i sa transferima, tačnije igrači nisu na oku klubova i njihova cena je manja.
Ako pogledamo spisak igrača koji su u proteklom periodu nosili dres “Orlova” i dalje veliki broj nije standardan u klubovima, dosta njih razmišlja o promeni sredine.

Naravno, one najveće zvezde imaju jake ugovore i lišene su tih briga, ali takvih je tek par.

Ostali nemaju mnogo razloga da pamte ovu sezonu.

Ako pogledamo golmane, Stojković će verovatno ponovo u inostranstvo, Brkić se suočava sa neizvesnošću jer je branio sjajno, a onda se povredio. Pominjan je Totenhem, ali čini se da od toga nema ništa. Njegova sudbina direktno zavisi od Handanovića.

Kahriman i Jorgačević imaju klubove, Šaranov se nekako izgubio sa vidika od kada je otišao u Izrael.

Defanzivci su verovatno i najkvalitetniji deo tima, počev od Ivanovića koji je neprikosnoven, ali i Subotića koji može da bira, a izabraće, kako stvari stoje, da ostane u Dortmundu. Kolarov je u situaciji da je drugi izbor trenera, priča se da želi povratak u Italiju, ali čini se da nema šanse da neko plati novac koji je izdvojio Siti kako bi Srbina kupio od Lacija.

Ostali, kako ko, Basta ima siguran ugovor, kao i Ninkov, Tošić želi ponovo u inostranstvo, igrači poput Biševca, Rajkovića neće ništa menjati. U poslednje vreme ponovo je aktuelan Obradović, njegova sudbina verovatno zavisi od toga u kom će rangu igrati Saragosa.

Tomović bi mogao da promeni klub, pogotovo ako Leće ispadne. Pominju se i neki veliki klubovi, ali je to za sada sve na dugom štapu. Svejedno, igra dobro već dve sezone i neće imati problema da napravi korak napred u karijeri.
I tu se uglavnom završavaju dobre vesti za “Orlove”.

Krasić mora da ode, izgubio je godinu dana, Ninković je ni na nebu, ni na zemlji, ni Kačar nema previše razloga da bude zadovoljan, njegova karijera je nekako više obećavala. Kuzmanović nije produžio ugovor, povratak u Italiju je opcija, Tošić bi ponovo na Zapad, ali ga Rusi, kako stoje stvari, neće pustiti.

Ljajić je takođe izgubio godinu, Raća Petrović je praktično bio u periodu prilagođavanja na Englesku. Novo lice je Tadić koji je završio posao sa Tventeom, sad je aktuelan Filip Đuričić koji je izgleda prerastao Herenven, možda i Holandiju.

Napadači su posebna priča, jednostavno teško je nametnuti se kada si povređen. Mrđa se oporavlja, Žigić je ipak daleko od glavne scene u Čempionšipu, a ima jak ugovor, odnosno velika primanja.

Jovanović se vratio u Anderleht što je dobar potez, Pantelić je takođe povređen, ali će ostati u Olimpijakosu.
Šćepović se povredio, Lazar Marković prestao da daje golove, suviše je mlad da bi se “A” selekcija oslanjala na njega.

I Sulejmani nije imao sreće sa povredama, a svi ostali koji su dobijali šansu su daleko od glavne scene.

Dakle, novac će se deliti posle EP, naši igrači nemaju šansu da na taj način povećaju cenu. Neki će dobiti ono što traže, drugi ne.

Svi zajedno gledaćemo šampionat na televiziji…

Use Facebook to Comment on this Post