Urednik 12/10/2017

Прегршт изакулисних пикантерија, донекле, деколтирао је један од знаменитијих овдашњих голмана, сведок Првенства света у Француској 1998, данас клупски челник у тренду, Ивица Краљ

Клапа је у понедељак пала, Србија на Мондијалу, други пут. И, шта тад? Мења ли се нешто битно у послу и животу стручног штаба, репрезентативаца, тањи ли нерве неизвесност у вези евентуалног прекрајања списка путника за Русију, размењују ли поруке подршке и утисци о минулим квалификационим дешавањима, међусобним односима…

– Европско или светско првенство је врхунац каријере, играчке и тренерске. Нема даље – уверава агилни председник Мачве.

– Тад најчешће нисте свесни шта сте урадили за клуб, државу, себе. Нашли се међ` одабранима, не само у својој земљи. Што није без значаја, кад прође велико такмичење и окончаш каријеру, тад с поносом погледаш уназад. Знате, мало је играча имало прилику да играју на европском или светском првенству, камоли остваре запажени сопствени или колективни учинак.

Кад се спусти завеса у квалификацијама, вакуум између последње утакмице у групи и одласка на престижну фудбалску смотру актерима годи и чини занимљивијим свим клупским структурама, тамошњој јавности, менаџерима.

– Поштују вас и кад играте за репрезентацију, можете да замислите количину поштовања након пласмана на европски или светски шампионат. Потоње, што смета, тамо више цене него овде.

Да не буде све у ружичасто обојено, стрепња за статус путника на планетарну или европску смотру лоптања појединим репрезентативцима нагризала је желудац.

– Неко је био забринут, неко опуштен ха, ха

Присећање да је својевремено био неприкосновен на голу државног тима, тиме лишен нервозе и неизвесног ишчекивања списка путника за Француску, додатно је поправило расположење чувару мреже непролазне вредности.

– Сигуран сам био поприлично… стварно, не знам шта бих друго рекао. Момака је, рецимо, било који су очекивали, а нису се нашли на селекторовом списку. И, разумљиво, много разочарали.

Поруке подршке је размењивао с појединим колегама по лопти, без сећања с ким и садржаја.

– Прошло је безмало 20 година, тад сам био омладинац. Сад играч у пензији и, нормално, што не могу свега да се сетим.

Освежавање подсвести измамило је питање о прекрајању списка путника, након ургенција са стране.

– Таквих прича је било и биће, рекао бих, ништа ново на овом поднебљу. Казао сам већ: било је играча који су заслужили да буду у Француској, а нису отишли. Опет, тврдим, нико се тамо није нашао незаслужено. Напротив.

Сличан сценарио очекује и пред Русију.

– Биће, претпостављам, нових играча. Мислим превасходно на млађе момке, након процене селектора Муслина, носиоце игре репрезентације у наредних пет, десет година. Ваљало би да осете атмосферу припрема за велико такмичење, организацију, одлазак у Русију. Можда нисам у праву, али тако размишљам – слеже рамена Краљ.

Неће о именима…

– Селектор је најбоље упућен, једини компетентан и одговоран. И, свака част момцима, најзаслужнији што ћемо Србију гледати у Русији. Можда нисам у праву

Али, тако размишља голман са сталним именом у историји српског фудбала.

zurnal.rs

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*