Urednik 04/02/2018

Учитељ и ученик на истом, мондијалском, путу

Дебитант на СП. Хазардерски потез, много негодовања и још више изазова. Докле и чему може да се нада Србија на Мондијалу у Русији са Младеном Крстајићем на челу? Да ли је останак члана стручног штаба Славољуба Муслина, проврено успешног стручњака и архитекте пласмана на Првенство света најбољи начин за очување континуитета добрих резултата? Шта млађани селектор може да промени и научи на искуствима претходника? Може ли са „отвореном картом“ да надвиси Радомира Антића и Илију Петковића, у улози савременика стручњака са историјском улогом на нашем тлу?

И још безброј питања могло би да се стави пред сто јавности у разговору на тему једноставног наслова „Младен Крстајић – селектор Србије“. Обећао је млади стручњак да се неће љутити на сваки помен, па и критички тон, његовог имена и презимена. Ставио је до знања да ће саслушати и своје учитеље, бивше и садашње, са жељом да иде својом стазом.

А на њој има право да размишља о времену проведеном са Илијом Петковићем. Да, миксујући између прошлости и садашњости, пресече гледајући будућност. Прича о Немачкој 2006. није затворена…

– Не бих желео да мој Крле доживи оно што сам ја. За то је, ипак, потребан дугачак и богат животни пут, са много напада, похвала и критика. Биће му тешко, у то не сумњам, али ниједну критику не сме да прими к срцу. Нека иде искључиво по свом плану рада, по народној „сам пао, сам се убио“. Тешко му је у исто време, ретко ко је имао такву привилегију да на почетку каријере добије вансеријски посао – пристао је Илија Петковић да јавно обзнани како види улогу и искушења тек именованог селектора.

Одакле, уопште, избор Крстајића за селектора? Није ли врућ кромпир у свачијим рукама ових, зимских, дана – најодговорнијих, оних који су бирали и самог вође Орлова?

– Много је било опортуних миљења о Крстајићу. Увек сам се носио идејом да на млађима свет остаје. Рекао бих да је Крлетов избор помирио све – заговорнике „за“ и „против“ младог тренера на клупи.

Не плаше вас Крлетова дебитантска нејака леђа и несразмерно велики притисак на њима?

– Слажем се да је то бреме снажно. Играо је у Немачкој, у Вердеру и Шалкеу, има много искуства, мирније је примао и усвајао захтеве, које би сада требало да искористи и разборито примени. Велики је то Крстајићев адут. Био сам му учитељ, вероватно, у највише утакмица државног тима. Одлично га познајем, добар је момак и умеће то да носи са собом. Пред њим је сада диван период.

До када?

– До почетка завршних припрема за такмичење у Русији. А кад оне почну, вероватно ће мој Крле морати да стави коју коцку леда на главу.

Стиче се утисак да необично цените Крстајића?

– Погрешили сте, не ценим га…

Него?

– Волим.

Због чега?

– Одговарао је свим задацима, како доликује професионалцу. Од првог до последњег тренинга. О утакмицама да не говорим… Борац је у његовом опису превазиђена реч, јер је био добар фудбалер. Постојан, снажан у скоку, добар у изласцима, са одличним центаршутем и левом ногом. Спреман да у сваком тренутку пошаље дугу лопту. То што је он имао, треба да тражи и од свог тима.

Плашите ли се да га, ако толико вреди, не потрошимо тако брзо и лако? Као Јокановића, Станојевића, МихајловићаТомићаЋурчића, па својевремено и Ђукића… Многи од њих побегли су главом без обзира из српског фудбала.

– Одлично питање и одговорићу вам отворено. Пред њим су две могућности – да не доживи оно што се мени десило и да пласманом у други круг добије лиценцу за било који посао. Ако се то не догоди и неће бити смак света, под условом да Орлови на СП оправдају поверење нације. Наши људи су поштени, цене борце и Крстајића чекају регистарске таблице, на дужи период, ако пробуди државни тим. У супротном, ту немам дилему, биће му много тешко. Та тежина је немерљива, често и неподношљива.

Има ли право да рачуна и на подршку свог претходника, Славољуба Муслина?

– Наравно. Верујем да је Крстаја мудар и довољно интелигентан да извуче многа искуства из Муслиновог мандата и напокон све то пренесе на тим.

Може ли да се амбијент уочи СП упореди са оним из вашег мандата, пре 12 година?

– Не бих рекао. Код нас је била много већа еуфорија, праћена спектакуларним и из нашег угла ретко виђеним квалфикационим успесима. Сјајна серија и прво место одвели су нас на такмичење 2006.

Ко је вас „продао“, на чему сте пали у Немачкој?

– Не могу да кажем, прошло је много времена… Није сад ни тренутак да отварам ту болну тему. Орлови ће ускоро у Русију, заслужили смо да их испратимо у миру…

Има времена до јуна…

– Смета ми један детаљ. Код нас се олако употребљава та много ружна реч – фијаско. А и ово је успех. Немамо никога из домаћег првенства у тиму, треба скупити репрезентативце са свих страна света. Лепо је што идемо у Русији и за мене нема ниједне дилеме – никад не морамо да прођемо први круг, само да увек учествујемо на тако великом такмичењу, какво је СП.

На чему онда „ваш Крстаја“, како га зовете, може да гради предмондијалску стратегију?

– Направљена је дивна атмосфера у и око тима. Ту је снага! Уз Крстајића су и двојица бивших саиграча, спремни су заједно да направе атмосферу каква није била у време његове репрезентативне каријере. Тачно да зна, без стида, ко, како и зашто. Осетио сам то на последњим окупљањима, видео снажну енергију.

Видите ли још нешто битно у ковању идеје како у Русију на лето?

– Селектор није тренер. Напротив, мора да зна много више од њега. Кратко је време пред Младеном, не само за уигравање. На срећу, видим да има добру реч, ауторитет, играо је у клубовима где се траже рад и дисциплина. Умеће да избалансира и направи добру причу у свлачионици… Одатле све потиче – скицирао је Илија Петковић фото-робота у причи „Не поновила нам се Немачка 2006“.

После јуна 2018. дефинитивно то више неће бити овај Младен Крстајић. Баш као ни фудбалска Србија. Дани истине се ближе…

САВ МОЈ РАД СРУШЕН СА ЈЕДНОМ УТАКМИЦОМ

Уздржавајући се да директно отвори поглавље о Немачкој 2006. Илија Петковићкроз зубе је процедио неколико детаља:

– Сав мој рад срушио се готово са једном утакмицом. Добро сте чули, једном! Као да је неко дошао са четком и замазао претходне деценије. Не могу да се помирим с тим. Онда имам слободу да упоредим – Бразил је изгубио од Немачке 1:7 у финалу, пред три милијарде људи и 200.000 на Маракани. И шта после тога!? Вратио се и три године касније, опет је кандидат за првака света. Нажалост, наша је истина да немамо капацитет за брзу рехабилитацију. Рана, ма колико дубока, кад се поново отвори, мора да заболи. А заборавили смо све пре тога – да смо избацили Шпанију у Белгију, примили само гол у квалификацијама…

zurnal.rs

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »