Administrator 28/03/2018

Добра представа против Нигерије можда је селектора Србије лишила бројних дилема.

лага паника после свега виђеног у Торину, затим опште задовољство изазвано тријумфом и пре свега добром игром против Нигерије. Тако се кретала амплитуда расположења овдашњих фудбалских занесењака који су прецизно испратили сваки корак и сваку акцију српског националног тима на мартовској турнеји.

Селектор Младен Крстајић, бар је такав утисак са стране, трудио се да себи закомпликује живот бројним променама, које су се накалемиле на одлуку да смени капитена Ивановића и траку додели Александру Коларову. Против Марока је деловало да смо се вратили неколико година уназад и да личимо на ресетован тим пред којим је период уигравања. Већ у Лондону у уторак вече све је изгледало боље. Можда ће неко рећи, много боље…

Чак и уз претпоставку да је Крстајић намерно „шарао“ против Марока и да пријатељски мечеви служе за мале и велике пробе, представа с Нигеријом је јасно показала да и овакав српски национални тим има неке аутоматизме и карактеристике због којих треба да се замисле у редовима Костарике и Швајцарске.

Имали смо добру контру и полуконтру, Митровић, Тадић и Костић су повремено били једна душа у три тела. Деловали су као трозубац који нас је у ери Славољуба Муслина довео до Мундијала у Русији. Одбрана је била као ретко када у последње две године пристојна. Врло пристојна.

СНАЖАН УТИЦАЈ ЛУКЕ МИЛИВОЈЕВИЋА – БЕЗ ЊЕГА НАШ ВЕЗНИ РЕД ЈЕ МЕКАН

Битну – а вероватно и најбитнију улогу – имао је повратак Луке Миливојевића у стартну поставу. Није везиста Кристал Паласа најталентованији и најбољи играч српског националног тима, али политичким жаргоном речено, он је фактор стабилности. Просто, с Миливојевићем у тиму, који представља једину праву подршку Матићу, наш везни ред не изгледа сувише мекано. Делује онако како треба да делује веза која се припрема за смотру најбољих светских селекција. Некадашњи члан Црвене звезде и Олимпијакоса је „удавио“ Нигеријце, имао важан утицај у преносу лопте, вероватно највише претрчао. И допринео да играч класе Немање Матића изгледа боље.

Дакле, Матић, Миливојевић, Костић, Љајић, Тадић… Два задња везна и три офанзивца која би требало да хране лоптама Александра Митровића. Делује да сви набројани носе жуте маркере и с правом се надају да ће бити стартери 17. јуна у Самари против Костарике. Ако као аксиом узмемо да је Тадић закуцан и да ће Миливојевић и Матић чинити пар задњих везних, долази се до есенцијалног питања: Где ће и на који начин Младен Крстајић да угура Сергеја Милинковића Савића?

Златни дечко српског фудбала је пропустио мартовску турнеју, али ће, сасвим разумљиво, аплицирати за место недодирљивог стартера. Уосталом, због њега је и страдао бивши селектор Славољуб Муслин. Практично, биће то озбиљна слатка мука Младена Крстајића коју ће морати сам да реши. Уколико крене линијиом мањег отпора, разапет између тога да удовољи бројним карактерима и минулог рада појединаца – неће добро проћи. Томе га уче и примери Илије Петковића, Радомира Антића, Пижона Петровића, па и Слободана Сантрача, ако желимо да гледамо у даљу прошлост.

Појављивање Сергеја Милинковића Савића вероватно ће се одразити на статус Филипа Костића или Адема Љајића. Кога год да прекомандује на клупу Крстајић ће бити под баражном ватром.

Пример први: многи сматрају да Филип Костић нема тај потенцијал да буде један од протагониста мундијалске Србије. На његовом месту у Лацију, истина уз много више слободе у игри, делује Сергеј Милинковић Савић. На другој страни Костићев Хамбург се спрема за живот у Цвајти, али… Крилни фудбалер из Крагујевца нас је носио и током квалификација, увек је био један од хероја Славољуба Муслина. Учинак је употпунио асистенцијама ка Александру Митровићу за тријумф против Нигерије. Неће лако одустати, неће се лако предати….

МОЖЕ ЛИ ЉАЈИЋ ДА СЕ ПОМИРИ ЗА УЛОГОМ РЕЗЕРВИСТЕ?

Пример два: Адем Љајић је уз Душана Тадића наш најплеменитији и најписменији играч. Способан је да 80 минута иритира и сопствени тим и сопственог тренера, да се дави у вишку потеза и неконкретним акцијама, али… Када немамо бољег принуђени смо да трпимо и таквог Љајића и надамо се да ће устати на праву ногу. И да ће се усталити у Торину. И да ће у Русији, макар га Сергеј Милинковић Савић истиснуо из стартне поставе, показати светлу страну свог темперамента. Ону тамну смо видели много пута. Било је ту свађа с Михајловићем, причало се о размирицама у свлачионици, његовој не баш чврстој жељи да игра за Орлове…

Дакле, Крстајићева мука налази се у везном реду. Изгледа да му је мартовска турнеја помогла да дефинише састав одбране. Током 180 минута дуела са Мароком и Нигеријом шансу су добила петорица штопера, два голмана и два десна бека. Само је нови капитен Коларов био недодирљив.

МАКСИМОВИЋ НАЈВЕЋИ ГУБИТНИК

Поменуту мартовску турнеју донекле је „појео“ статус ражалованог капитена Бранислава Ивановића. Дефазивац Зенита у дебелој јесени играчке каријере оставио је одличан утисак против Нигерије. Оно што је Миливојевић био у вези, Бранислав Ивановић је био у одбрани. Фактор који је подигао и играче поред њега. Тако је уз Банета и Настасић био више него солидан…

Са друге стране Никола Максимовић ће морати да се забрине за статус, тим пре што Вујадин Савић обема рукама куца на врата репрезентације. А ту је и искусни Душко Тошић.

На позицији десног бека Рукавина је тренутно у предности у односу на повратника Душана Басту. Уз неприкосновеног голмана Стојковића чини се да Крстајић има десеторицу стартера за Костарику. Наравно, ако не буде повреда и ако мајске провере не отворе нове видике.

Или можда нисте сагласни?

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »