Тренер Чикага о генерацији са Новог Зеланда, петорици златних дечака у А селекцији, очекивањима пред Мундијал и шансама Србије

Ово су шампиони. Имају капацитет да у наредних десетак или 15 година освоје и неки велики турни на сениорском плану.

Вељко Пауновић, лето 2015.

По повратку са Новог Зеланда, где је покорио планету, тадашњи селектор омладинске репрезентације најавио је да његови Орлићи могу да узлете до неслуђених висина. Отуда се као једно од логичнијих питања током телефонском разговора са актуелним тренерм Чикага наметнуло и следеће: да ли је рано да се те амбиције преточе у дело већ на Мундијалу у Русији и да ли у садашњу генерацији  види темељ тих идеја?
„Наравно да видим, а не мислим да је рано, искрено“, уверљив је, по обичају један од најпризнатијих наших тренера млађе генерациије. „Велика је ствар што у А тиму има доста момака који настављају стицање искуства на великом такмичењу. Гледајучи сусрет са Чилеом, мој стручни штаб и ја смо констатовали „види, како добра репрезентација, колико ту има талента, јасних профила играча, способних и да нападају и да бране, организују игру, држе лопту, могу да буду опасни“. Има доста квалитета. Још кад се уобличи у тимско деловање, можемо да догурамо, чак и данас, далеко. А онда одлучују детаљи“.

МОЗЗАРТ КВОТЕ
Србија пролази групу – 2,15

Заједно са децом у коју је мало ко веровао, Пауновић је натерао наш народ да се буди у пет ујутру, да грозничаво гледа преносе Мундијалита и ако је тад успео да пресене енергију са другог краја света у српске домове, ваљда му се може веровати кад са још једне велике удаљености види сув квалитет у садашњем А тиму.
„Не желим да будем лажни оптимиста. Само преносим запажања. Изгубили смо од Чилеа, што је можда упрљало слику, али мени квалитет момака који су у репрезентацији казује да су на светском нивоу. Не би требало стварати превелика очекивања, с обзиром на нашу историју на великим такмичењима, али ваља јасно одредити циљеве шта за нас значи успех. За сваког играча. Онда може тим да се с једне стране растерети и усмери ка јасном циљу. На тај начин би се скинула лажна или превелика очекивања с леђа момка“.

Указао је и на потенцијалне опасности.
„Ако се постави велики циљ, истог тренутка стручни штаб и тим морају да реагују и поставку тог циља исправе. Односно, да мету поставе на реалан домет. Верујем да квалитетом који поседујемо то може да се изведе. Против нас играју момци који су рањиви. Наши морају да знају да тим увек побеђује“.

Пауновић је директан кад говори и психолошој припреми за завршницу великих такмичења. Поготово што је и сам са Орлићима претпро пораз на премијери Мундијалита (од Уругваја), али је упркос лошем резултату остао доследан нападачком фудбалу и то му је донело успон на фудбалски Олимп.
„Најбитнија је селекција играча који могу заједно да иду кроз проблеме. Били смо надмоћнији од Уругваја, имали доминацију, јесмо изгубили, али је то за нас представљало прекретницу. До изражаја је дошао онај део посла одрађен пре турнира. Не само за то такмичење, већ и претходна на којима смо учествовали. Научили смо екипу да је способна да победи сваког, да се врати кад је најтеже. Примери за то су одлучујући голови, у последњим минутима, против Турске и Бугарске на ЕП. Тим побеђује. Усадили смо дечацима у главу да свако мора да остави последњи атом снаге како би се противник гурнуо преко ивице. Зато је битан одабир момака, да сви гурају у истом правцу“.

МОЗЗАРТ КВОТЕ
(4,20) Костарика (3,30) Србија (1,95)

Од Пауновићевих питомаца сад су у А тиму Андрија Живковић, Милош Вељковић, Сергеј Милинковић Савић, Предраг Рајковић и Марко Грујић. Можда су задржали тај победнички пелцер, за разлику од већине наших ранијих селекција, које су „пуцале“ у тренуцима кад се ломио резултат, па су се са велики8х такмичења ретко враћали као победници.
„Свака следећа утакмица је прилика да се то исправи. Уједно, то је и најлепше у фудбалу: кад победиш, једва чекаш следећу утакмицу, а и кад изгубиш исто је. Процес вечито траје. Док смо у такмичарском тиму морамо да знамо да је први следећи меч шанса. Желим да кажем да још има времена да се ствари поправе, да се угланцају и доведу у стању максималне приправности за Светско првенство“.

Још од 1990. чекамо да урадимо „нешто“ на Мундијалу. Сваки пут причамо „сад је тај тренутак“ и непрестано Енгзели и ми одлазимо на светска првенства с лажним оптимизом.
„Пре бих рекао, вечито са очекивањима. Оптимизам није лажан. Ту не може да се вара. Може да се покаже на видљив начин. Како у животу, тако и на терену. На уму ваља имати чињеницу да се на последњих неколико турнира увек једна репрезентација, од које то ко мало очекивао, провлачила до последње четири и била изненађење. Ту видим шансу Србије“, оценио је Вељко Пауновић који нам је пренео да је стручни штаб и играче Чикаго Фајера заразио манијом скупљања Панинијевих сличица за Мундијал.

ШПАНЦИ ИГРАЈУ ТОТАЛНИ ФУДБАЛ

С обзиром да је играчку каријеру градио у Шпанији, касније у њј и живео, логично је што ће Вељко Пауновић, после Србије, посебно пратити учинак Црвене фурије на Мундијалу у Русији.
„Идентификовао сам се с тим стилом фудбала: доминантан, са идентитетом, екипа држи лопту под контролом, уме некад и да изненади противника повлачењем, да заигра контранапад. Шпанци играју комплетан, тотални фудбал. Са дефинисаним стилом, али имају велики капацитет да се прилагоде различитим ситуацијама на терену. Било би сјајно да се једног дана наше две репрезентације састану у финалу неког великог такмичења“, прижељкује Пауновић.

ЕВРОПА И ЈУЖНА АМЕРИКА

Круг кандидата за светску круну је узак.
„Шпанија, Аргентина, Бразил, Немачка, Француска… Не могу да кажем којим редоследом. Ако погледамо историјат, само су репрезентације из Европе и Јужне Америкепобеђивале на светским првенствима. Можемо да се ослонимо на те податке и зато од њих убрајамо међу фаворите“.

ОТПИСАНИ, НЕ ПАДАЈТЕ У ВАТРУ

Пауновић је у контакту са златним дечацма у које су се српсли љубитељи фудбала заљубили лета 2015.
„Момцима који су отишли на СП сам честитамо, а елиминисаним са списка у последњем тренутку послао поруке подршке, замолио их да остану мирни и задрже однос какав су досад имали према репрезентацији. Да не упадају у ватру, иако је тешко. Разумем оне који су очекивали, били близу, а не иду на турнир. Они су и даље сјајни момци, велики борци, не одустају“, предочио је Вељко, мислећи, између осталог, на Мијата Гаћиновића…

моцарт спорт

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »