После пораза од Белгије…

Јаз у квалитету био је очигледан. И није проблем што је Костарика изгубила од Белгије (1:4). Проблем је што фаворизованој селекцији пружила скоро никакав отпор. Узастопни порази у две последње контролне утакмице (први против Енглеске, 0:2) значајно су покварили атмосферу у табору репрезентације Костарике уочи мундијалске премијере против Србије.
“Морамо да будемо реални. Не можеш прстом да заклониш сунце“, самокритичан је штопер Џони Акоста, видно незадовољан после шест примљених голова у четири утакмице.

Дувало је – свуда, па медији у Костарики у глас истичу да су Белгијанци на крају били и милостиви. Кад су њихови репрезентативци у питању, извештавају да је везни ред био разводњен, игра предвидива, да овог пута није било ни контре. Умор као алиби? Није то, каже Акоста. Једноставно, противник је био значајно квалитетнији, а Костарика није одиграла ни изблиза како уме.
“Добили смо шамаричну. Али хајде да не лудујемо одмах“, истиче Кристијан Болањос, један од најгоре оцењених играча против Белгије.

Локални новинар подсећају да је каснио у блоку, губио дуеле, лоше се кретао. Није једини који је налетео на оштре критике. За Брајана Овиједа, левог бека у формацији са петорицом позади, пише се да у нападу није ни учествовао, али је још гори био у дефанзиви. Очајан у један на један ситуацијама, дозволио је превише убацивања са крила. Можда прилика за Душана Тадића?

За нападача Јохана Венегаса каже се да није урадио – ама баш ништа. Удара се и на задњег везног Давида Гузмана, који је, за разлику од меча са Енглеском, против Белгије почео са клупе. Против Енглеске је играо у пару са Селсом Борхесом, Јељцин Техеда је тада почео као резервиста. Селектор Оскар Рамирез мало је тумбао против Белгије, па су тада од првог минута играли Техеда и Борхес, шансу је касније добио и Рандал Азофеифа. Ниједна комбинација се није показала као идеална. Борхес и Гузман су ипак најближи првом тиму. То и забрињава.

Уопштено, Костариканци су каснили у блоку, нису вршили притисак на ривале док је лопта била у њиховим ногама. Кевин де Брујне и Еден Азар су то умели да казне лаким пребацивањем лопте у опасну зону. Са друге стране, Костариканци никако нису успевали да сачувају лопту у поседу, гурали су је малтене по правилу уназад, све док је не би панично испуцали. Креација минимална или можда боље рећи непостојећа. Селсо Борхес се посебно мучио. Од њега је требало да почињу акције, али он је стално био под притиском белгијских везиста, а превише је спор да би се са њима носио. Брајан Руиз је био сасвим одсечен.

Подсећају локални медији да слични проблеми нису тек сада испливали на површину. Било их је и раније, у дуелима са Шкотском, Тунисом, Шпанијом. Тумаче тамошњи новинари да је сада јасно – против најквалитетнијих екипа једино што би Рамирез могао да покуша јесте да нападне. У кратком периоду у судару с Белгијом то је на нешто и личило. Али није трајало више од десетак минута. Идеја да напада из контри против Енглеске и Белгије није функционисала. Везни ред је ту просто изгубио битку. Превише спор у транзицији, превише мек у дефанзиви. А сад је и самопоуздање под великим знаком питања.

Недеља од 14 сати у Самари. Србија је квалитетнија. Само то треба показати на терену.

моцарт спорт

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »