Сви пређашњи селектори и тренери, осим једног, успели су у тој мисији

Да није позван у Русију смејао би нам се читав фудбалски свет. Дечко који вреди сто и кусур милион евра и који је и страст и пожуда највећих европских екипа тренутно је у Светлогорску. Шта ће показати Сергеј Милинковић Савић ако и кад буде добио шансу на Мундијалу – не знамо. Нешто, ипак, знамо.

Кажу упућени да се ванвременски играчи познају по додиру, лакоћи покрета и унутрашњем осећају како их је милина гледати. Е, баш такав утисак је оставио првотимац Лација на малобројним тренинзима у руском граду. Било је ту и пируетица и чувања лопте као у швајцарском сефу и тако школског намештања лакта од који су се одбијали они који су покушали да му узму „бубамару“. Лепо је видети компилацију физике и сувог талента, али…

Увек постоји то „али“. Можда као у народној причи „Свету се не може угодити“, појавиле су се основане и неосноване тезе о томе како селектор Крстајић може да употреби суперстара из Рима. Посебно што момак рођен у Шпанији још тражи место у хијерархији кад говоримо о утицају на игру. И свлачионици. Да се не лажемо: оно против Чилеа и Боливије није баш најбоље изгледало када је у питању најскупљи играч Србије. Некако је био угушен, далеко од гола и зоне у којој може најбоље да делује. Да буде свеприсутан.

Та два меча постала су идеалан почетни полигон за кафанске српске расправе о томе како је немогуће упарити Сергеја са Адемом Љајићем. И да као испомоћ Немањи Матићу, СМС просто није уникатан и употребљив.

Таква могућност реално постоји, о чему сте јуче читали на нашем порталу, али… Остали могу да причају и анализирају, али само један човек мора да одлучује. Реч је о селектору Младену Крстајићу, тренеру почетнику који ће на примеру Сергеја Милинковића Савића полагати испит за вожњу спејс-шатлом.

„Мајсторе, селектор си, немој ја да размишљам уместо тебе. Искористи то што су ти други дали у руке и са Сергејом води Србију до великих победа“.

На овај начин би се просечан српски навијач обратио Младену Крстајићу на помен Сергеја Милинковића Савића. Посебно, јер су у сазревање детета новосадске Војводине печат дали многи. Од Бранка Сосе Бабића (дао му шансу у првом тиму новосадског клуба), до Симонеа Инзагија (учинио га једним од најбољих офанзивних везних у Европи). Приче о гушењу са Љајићем и фудбалска теорија да Сергеју више одговара тип нападача као што је Имобиле, јер за разлику од Митровића тражи дубину, а не иде по лопту можда су и тачне, међутим, досад су сви српски селектори знали да искористе микс квалитета Сергеја Милинковића Савића.

На Првенству Европе за омладинце 2013. код Љубинка Друловића је играо задњег везног. Ако ту себе више не види – на селектору је да га убеди. Годину дана касније у Мађарској, предвођен Вељком Пауновићем, био је и централни и офанзивни везни и шпиц за ургентне ситуације. Знао је да носи двојицу штопера Португала на леђима у исцрпљујућој утакмици. О Новом Зеланду се све знате.

Ово је нова етепа Милинковића Савића са новим селектором. Ово више није дечији фудбал, али ако Сергеј остане без видљивог учинка, Крстајић ће много тога морати да објасни нацији. Највише оно есенцијално: како није успео да искористи златног дечка којег сви селектори јесу (осим Славољуба Муслина, али то је посебна тема)?

Другу прилику за добијање дозволе да управља спејс-шатлом неће добити. Мораће да се навикава на некакве тренерске фиће.

моцарт спорт

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »