„Гледао сам мечеве Србије. Знам да се то многима у Београду неће свидети, али не допада ми се како је играла. Било је ту много недостатака и грешака, недопустивих за тако велико такмичење“

Клинци рођени у овом и крајем прошлог века памте два пласмана Србије на Мондијал. Говоре им да је то велики успех. Убеђују их у то да се није лако пласирати на највећу смотру фудбала, а евентуални пласман у осмину финала је још увек недосањани сан.

Они мало старији одлично памте када је Југославија због једног промашеног пенала испала у четвртфиналу Светског првенства у Италији 1990. године. Селектор тог тима био је Ивица Осим, легендарни Швабо.

На сутрашњи дан, 30. јуна се навршава 28 година од несрећног пораза од Аргентине. Читавих 90 минута имали су „плави” играча мање, али су успели да дођу до једанаестераца.

Нису били ни за длаку слабији од Марадоне и другова. Новинари ни тада нису симпатисали Осима, ни у Загребу, али ни у Београду.

Причали су да је увек љут, да до подне мрзи себе, а од подне себе и цели свет, а он се једноставно никада и никоме није додворавао.

Тачно је знао шта жели. Фудбалски интелектуалац. Увек је имао визију и тима и игре. Говорио је увек оно што мисли, свиђало се то некоме или не. Ништа не боли као истина, а Швабо је увек каже у лице. Тако оцењује и досадашњи ток Мондијала.

– Не могу баш рећи да сам имресиониран играма на Светском првенству. Није ту било ништа спектакуларно, што одудара од оног што већ раније није виђено. Нема ни тактичких иновација. Многи очекују чуда, можда због количине новца који се обрће у фудбалу. Нека претходна првенства су била боља. Има изненађења, али неспорно је да ко год дође на Мондијал поседује одређени квалитет – почиње монолог о досадашњем току СП Ивица Осим.

Љубитеље фудбала у Србију највише занима шта Швабо мисли о игри Србије, која се већ после првог круга враћа кући. Многима се неће допасти, али некадашњи тренер Партизана је опет конкретан.

– Гледао сам мечеве Србије. Знам да се то многима у Београду неће свидети, али не допада ми се како је играла. Било је ту много недостатака и грешака, недопустивих за тако велико такмичење. Не могу рећи да сам у детаље упознат са фудбалским приликама у Србији, али судећи по ономе што знам, чини ми се да ово није била најбоља репрезентација. У тиму није било играча који су по мени морали да буду ту. Грешка је и смена селектора пред Светско првенство. Не мења се селектор после пласмана на Мондијал. Само они који се баве тренерским послом, или се макар мало разумеју у фудбал, знају шта значи и како је тежак посао створити добру атмосферу у екипи, уиграти тим, направити препознатљиву игру. За то треба времена чак и године и када то све урадиш, избориш пласман на Мондијал смене селектора. Све то се лако уништи и такве грешке се скупо плаћају. Није то био случај само са Србијом. Још неколико репрезентација је то исто урадило. На Мондијалу се не учи. Мора тачно да знаш шта хоћеш, а не да луташ из утакмице у утакмицу. Ту се игра на резултат.

Када прича о игри Орлова, Осим је изнео још једно запажење.

– Незахвално је поредити садашња времена са оним када сам ја био селектор, али имам утисак да у овом тиму Србије нема великих зналаца као што сам ја имао. Савићевић, Стојковић, Сушић су у моје време били мајстори који су сами једним потезом могли да реше меч. То су знали и противници и плашили су их се. У овом тиму Србије нема играча тог калибра. Можда грешим, али ме играма на терену нису у то убедили. Зашто је то тако и зашто више нема таквих мајстора то је нека друга тема, али сада је чињеница да их нема – искрен је Швабо, који никада и никоме није дозвољавао да му се меша у посао и намеће идеје и играче, све одлуке је доносио сам.

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »