fbpx

Колика посета се очекује на стадиону у Хумској…

Србија је победом започела такмичење у Лиги нација и остварила примарни циљ – три бода на гостовању у Литванији.

Међутим, утисак није потпуно победнички. Србија упркос разлици у квалитету није успевала да сломије отпор слабашног противника, а у последњих десетак минута се бранила и уз много среће одбранила од агресивних Литванаца.

Сада следи друга етапа у Лиги нација. Румунија у Београду. Тежи ривал, али и предност домаћег терена. Ако га буде…

Атмосфера око репрезентација Србије је таква да би Румуни сутра можда могли да се осете као да играју на неутралном терену. Или да се чак репрезентатвци Србије осете као гости?! Подршка јавности и навијача националном тиму је минимална.

Капитен Александар Коларов је свестан ситуације и то је отворено рекао. После победе у Литванији на питање да ли се играчи плаше мале посете на стадиону Партизана, одговорио је:
“Не плашим се, скоро сам сигуран да ће бити тако. Тако да не знам… Надам се да ће доћи доста људи, али искрено, оно што мислим ја ћу вам рећи, мислим да ће бити мало. Атмосфера није сјајна, нарочито око репрезентације и то се, наравно, одрази и на долазак публике. Ко осећа да би требало да дође и подржи репрезентацију нека то учини. Ко не осећа, ко има нешто против овога или онога, ко је селектор, ко би требало, а ко не да игра… Опет, навијач плати карту и може да ради шта хоће, али нека дођу навијачи који осећају да би требало да подрже репрезентацију”.

Коларов је признао да репрезентација не осећа подршку навијача и апеловао да не жели звиждуке и негодовања.

Репрезентација Србије је тако опет дошла у кризни период да нема навијаче и да људи не желе да је гледају. Што и није први пут. Ништа ново за Орлове и љубитеље фудбала у Србији. Често нису били на истој страни.

Једини пут када је репрезентација Србије у последњих 10 гдина имала праву и искрену подршку навијача и јавности, било је пре 10 година у квалификационом циклусу за Мундијал у Јужној Африци. Захваљујући знању, ауторитету и харизми коју је донео Радомир Антић. Његовом контроверзном сменом после медијског линча од стране ФСС, крећу црне године за репрезентацију Србије. Најнепопуларнији национални тим од свих спортских колектива у Србији. Добро, ту је и рукомет.

Навијачи се полако окрећу против репрезентације, дешава се чувена Ђенова и Србија после Видићевогпромашеног пенала у Словенији не иде на ЕУРО. Долази до благе смене генерација, али ништа не помаже. Репрезентацију више нико није желео да гледа. Узалуд је била пропагандна машинерија ФСС.

Трачак наде доноси долазак Синише Михајловића. Као велико име и тренерска звезда у успону, Миха храбрим потезима и изјавама опет пали нацију. Јавност му даје бланко подршку не очекујући да ће бомбардер из Борова Села прећи све границе у бахатости и осионости и изгубити осећај за реалност у опсесивној амбицији да буђењем национализма у репрезентацији победи архинепријатеље – Игора Штимца и Хрвате. Подршка Михи је кратко трајала. Како је привукао навијаче, тако их је и растерао. Афера са Матићем и Љајићем, као и скандалозни потези на Максимиру потписали су пресуду и тим квалификацијама и њему као селектору. У том тренутку, репрезентација потпуно губи подршку навијача и бежи из Београда. Провинција, увек жељна репрезентације и спорта, још је могла да се искористи као кишобран за сакривање онога што је било очигледно. Репрезентација се још једном вратила на Маракану која је била скоро пуна. Али то је више било због мржње према шаховници, а никако због вере у национални тим Орлова. Плус се дуго чекани Матићвратио у репрезентацију.

У следећим квалификацијама Србија стартује бодом освојеним у 90. минуту у Јерменији. Али први наредни меч на стадиону Партизана је распродат! Овога пута разлог није Хрватска, већ Албанија. Дешава се фамозни “дрон”, потом дебакл против Данске и селектора Адвоката мења РадованЋурчић. Србија је убрзо изгубила све наде, а једини меч пред публиком до краја је одиграла против Португалаца. Тада је неколико хиљада људи дошло са децом углавном да види португалске звезде на Партизановом стадиону.

Долази до смене у ФСС и макар привидног одласка Томислава Караџића који је био синоним за све лоше у фудбалу и антиреклама ако би неки гледалац и размишљао да оде на стадион и подржи Орлове. Уместо Толета долази Кокеза, мењају се неки људи у Савезу, неки остају ту прикривени у другим облицима, а селектор Славољуб Муслин опет пали искру интересовања за национални тим.

Радом и резултатима Муслин за почетак успева да одржи Србију у игри и да на средини квалификација не слушамо приче о окретању новог листа и подмлађивању. Да ништа не успева као резултат, показује и пример Муслинове екипе. Почело је са 8.000 на Маракани против Ирске. Па 15.000 против Аустрије, па 40.000 против Велса и Грузије! Србија се пласирала на Мундијал у Русији, али онда крећу трвења и закулисне радње које кулиминирају сменом Муслина и враћањем неповерења у ФСС после поена које су у јавности скупили захваљујући Муслину. Долазак почетника Младена Крстајића, Муслиновог (не)верног помоћника, враћа скепсу јавности и навијача око националног тима. Али мундијалска еуфорија све прикрива и не дозвољава отварање било каквих питања која су очигледна.

Потенцирање приче о доброј атмосфери у сваком обраћању јавности пре и током Мундијала, после бродолома у Русији као бумеранг враћају се Крстајићу и ФСС. Испоставило се да атомсфера никако није била добра, али то је мањи проблем од оног што је најважаније – резултата.

Све почиње од скидања капитенске траке Банету Ивановићу, на Мундијалу ескалира у свалчионици после пораза од Швајцарцске, а Крстајић креће у обрачун са пола екипе. Тада је прецртао Ивановића, Тошића, Стојковића, Настасића, Миливојевића, не верује више ни Грујићу, Јовићу… Играчи му узвраћају на оркестриране нападе у српској јавности и постаје јасно да је атомосфера далеко од идеалне.

Са тим мундијалским реповима, Србија је ушла у Лигу нација. Без одговора на било какво питање о томе шта се дешавало у Русији и зашто нема шесторице играча са Мундијала. Све то је створило амбијент неповерења у репрезентацију о којој је причао Александар Коларов. Највише заслугом МладенаКрстајића.

Истовремено, имамо парадокс да су у репрезентацији тренутно играчи које већина навијача призива годинама. Чланови златних генерација из Литваније и Новог Зеланда. Плус пројекти Радоњић и Лукић. Па момци попут Пријовића, Дмитровића, Крстичића или Родића, који су се изборили за место у репрезентацији после тешких периода у каријери због чега имају додатне плусеве спортске јавности и навијача.

Ипак, док се мундијалски чворови не размрсе, тешко да Орлови могу да рачнају на подшрку какву су имали са Муслином у претходним квалификацијама. Неповерењу доприноси и сам формат неатрактивног такмичења Лиге нација која на почетку није донела ништа позитивно. Људи не воле фудбал без правог такмичарског значаја, а у Лиги нација он је релативан. Поготово када сте трећелигашки ранг европског фудбала, попут Србије.

Репрезентација није никада имала навијачку базу попут Црвене звезде која има моћ да привуче 10.000 фанатичних навијача у Салцбург или да дупке напуни Маракану са правим ценама улазница, без медијске помоћи. То језгро репрезентативних навијача је танко и крхко. Функционише само када има резултат и можда би се и развило у нешто озбиљније да смо у пртходних десетак година имали макар два везана успешна циклуса и направили континуитет. Овако…

Зато се пред меч са Румунијом као важније питање од Крстајићевих стартних 11 намеће оно о броју гледалаца на стадиону Паризана.

Колико људи ће сутра увече од 20.45 часова бити уз српску репрезентацију у Хумској? Прогнозе нису добре…

Атмосфера око националног тима, неатрактивно такмичење, неатрактиван противник, радни дан… ФСС је предузео мере да на трибинама не буде фијаско. Цене улазница су 300 динара за северну и јужну трибину, 600 за исток, а 800 динара за западну трибину. Али изгледа да није цена проблем. Бесплатне улазнице за меч добиће по 50 ђака из 202 београдске основне школе. Обезбедио их је ФСС, у сарадњи са Секретаријатом за образовање и дечију заштиту.

Колико људи очекујете на мечу против Румуније? Гласајте у нашој анкети испод текста…

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »