BELI ORAO SRBIJA 11/09/2018

Orlovi protiv Rumunije dva puta ispustili gol prednosti. I nije prvi put da se igraju sa vođstvom

Na trenutke je izgledalo impresivno. Dušan Tadić je lomio rivale na desnom krilu, Aleksandar Mitrović ih u šesnaestercu obarao kao kegle na kuglanju, Saša Lukić i Nemanja Maksimović su ubrzali naš vezni red. Jedan napad za drugim. Čas po desnom, čas po levom krilu, ponekad i kroz centar… Ali jedna stvar se uporno ponavlja reprezentaciji Srbije u mandatu Mladena Krstajića. Orlovi prosto ne znaju da sačuvaju prednost i zaključaju utakmicu.

Krstajić je na mestu glavnokomandujućeg odigrao pet takmičarskih utakmica. Savladao je Kostariku i to je bila jedina utakmica na kojoj nismo brinuli nakon datog gola. Potom smo dozvolili Švajcarcima da okrenu na 2:1 u ključnoj utakmici na Mundijalu. Zatim Brazil – nije za ovu priču – pa na startu Lige nacija Litvanija, koju bi po kvalitetu trebalo da otpišemo sa barem 3:0, a mi smo se opet tresli u poslednjih 10-ak minuta. Priznao je to i selektor kada je rekao: “Ljajić skače sa klupe, dere se kako treba da se stoji, a kad igrač skače znate koliko je sati“.

I onda Rumunija i u većem delu utakmice odlično izdanje Krstajićevih izabranika. Barem kada je ofanziva u pitanju. A pozadi – glavobolja. Nije ni samo do individualnih grešaka, kakvo je bilo ono klizanje Nikole Milenkovića u Viljnusu, penal Aleksandra Kolarova sinoć ili prespore reakcije Miloša Veljkovića i Antonija Rukavine kod drugog gola Rumuna. Jednostavno se oseća u vazduhu. Protiv Švajcarske je gol visio u vazduhu u celom drugom poluvremenu. I protiv Rumunije poslednja linija nije ulivala sigurnost.

Šta kaže selektor na sve to?
“Ne znam kako to da objasnim. Prvo poluvreme kontrolišemo, Rumunija nije imala ništa posebno. Drugo poluvreme smo izašli da nastavimo da držimo posed. Na kraju smo imali posed 60/40, ali to je manje bitno“, rekao je Krstajić posle utakmice.

Govoreći o lošoj odbrani prekida…
“Skrenuli smo pažnju, ali ne možemo da reagujemo mi sa klupe. Nešto je i do reakcije igrača“.

A šta je rekao posle Viljnusa?
“Nedopustivo je da posle dva ili tri kornera dobijamo kontre. Nedopustivo je to za ekipu kao što je Srbija. Takođe, činjenica je da je ova ekipa prvi put igrala zajedno, da je bilo dosta mladih igrača. Neke stvari ne može trener da reguliše sa klupe. Mora da se drži koncentracija, to sam govorio i na Svetskom prvenstvu. Momci igraju prvi put zajedno, ali to su postavke, koncentracija. Ljajić skače sa klupe, dere se kako treba da se stoji, a kad igrač skače, znate koliko je sati. Zadatak je da stojiš tu gde treba da stojiš i da braniš kontru, nije to greška, to me iritira. Ako dođe do toga, ideš kući, gotovo“.

I da se vratimo još tri meseca unazad, u Kalinjingrad i utakmicu sa Švajcarskom.
“Primili smo dva jeftina gola, to mi je krivo… Kod prvog njihovog gola nismo bili koncentrisani. To ne sme da se dešava u reprezentaciji. Kada je bilo dobro, bio sam tu. Ja sam najodgovorniji“.

I tu je poenta. Selektor je najodgovorniji. Ako se iste greške ponavljaju iz utakmice u utakmicu onda postoji samo dva izlaza: promeniti selektora ili promeniti igrače. A to je opet do selektora. Ako već govorimo o nedostatku vremena da se uigra nova ekipa onda Krstajić treba da se priseti da ju je on i napravio novom, između ostalog otpisavši Luku Milivojevića, Branislava Ivanovića, pa i Matiju Nastasića i Duška Tošića, ne zaboravimo ni Nemanju Gudelja… Svi oni sigurno bi Srbiju učinili čvršćom, ali Krstajić je izabrao drugačije. Izabrao je mlađe, pokretljivije, brže, ali se takođe svesno odrekao kvaliteta ovih starijih. Njihove mudrosti, njihovih mišića.

Kad je već tako, red je da prihvati. Ideja je njegova. Tim je njegov. Samim tim – i problemi su njegovi.

Nešto je ipak i do klupe…

Use Facebook to Comment on this Post

Leave a comment.

Your email address will not be published. Required fields are marked*

*

Translate »