fbpx

Проблем са шпицевима, вртешка међу штоперима и избор Тадић или СМС

После седам година чекању је дошао крај. Драган Стојковић и репрезентација Србије су се најзад загрлили.

А, били су свих ових година као двоје које се симпатишу, флертују, знају да су створени једно за друго, али никако путеви да им се укрсте, никако да се све коцкице у тој пазли склопе.

Био је Драган Стојковић један од најбољих фудбалера у историји ове земље, па председник Савеза, па први човек Црвене звезде, а 2014. године, када је Синиша Михајловић раздужио опрему и напустио табор репрезентације, Пикси је први пут поменут као кандидат да постане селектор државног тима.

И свих година које су уследиле, сваки пут када би Орлови остајали без стратега, а бог зна да се то дешавало јако често, Стојковић је редовно помињан као кандидат. И никако се није дешавало да на ту упражњену клупу и седне. Од те 2014. до данас Србију су водили Друловић, Адвокат, Ћурчић, Муслин, Крстајић и Тумбаковић. Шесторица за шест година.

Напокон су се, после дугих преговора на три стране, ти „удаљени континенти“ спојили и на дан свог 56. рођендана Пикси је званично преузео команде репрезентације Србије.

Јавност чека сада да види и први конкретни потез новог стратега: списак играча које ће позвати на прво окупљање, за старт квалификација за Мундијал. Кроз чаршију круже приче да ће бити отписаних из претходног циклуса, да неки нису по вољи Стојковићу, као што и сваки селектор има фудбалере који му се не уклапају у концепцију. Али, све је то још у ваздуху и тек када буде освануло на папиру биће јасно кога је Пикси изабрао гледајући претходних дана утакмице репрезентације, чешљајући спискове…

Пикси промовисан на рођендан, уговор на три године и порука: Морамо да гинемо за дрес, грб и химну наше земље

На данашњи дан, утисак је, три енигме, три нејасноће стоје изнад Орлова, које ће нови селектор морати да реши у сусрет мечевима са Ирском и Португалијом.

Прво и неочекивано, Србија има проблем у шпицу. Двојица ударних нападача државног тима, Александар Митровић и Лука Јовић, не играју довољно у клубовима. Митровићу је текућа сезона једна од најслабијих у каријери, често је ван терена, због повреда, па короне, па због тактичких замисли тренера. Четврти најбољи стрелац у историји репрезентације постигао је ове сезоне тек три гола за Фулам.

Није боља ситуација ни код Луке Јовића. Када је дошао у Ајнтрахт на позајмицу брзопотезно је постигао три гола на две утакмице, али му то није помогло да се избори за место у стартних 11. На пет последњих мечева – ништа. Голгетерска тишина. А, обојица су до сада била одлична у репрезентацији. Митровић је константа када обуче дрес најдражих боја, док је Јовић сваки минут савршено искористио.

Питање је како је Стојковић замислио да игра репрезентације Србије. Да ли са једним или двојицом шпицева. Од тога ће зависити и колико ће нападача позвати под заставу. Душан Влаховић држи ниво од почетка сезоне, а не би требало занемарити форму Ђорђа Деспотовића, који је међу најбољим стрелцима, па и играчима, руског првенства. Шпански медији помињу да би позив могао да добије и Урош Ђурђевић, који доминира у Сегунди.

Јовић, Тадић и Митровић (©Старспорт)

Друга енигма је какав ће бити састав штопера на Стојковићевом списку, јер је у тој линији било највише турбуленција у последњих годину и по дана. На Александра Коларова, наводно, нови селектор неће рачунати. Николе Максимовића није било на последња два окупљања. Матија Настасић је и даље мистерија, јер Љубиша Тумбаковић како га је вратио у репрезентацију, тако га је и одмах отписао. Холандски медији жестоко критикују игре Уроша Спајића. Страхиња Павловић се тек враћа „у живот“ како је прешао у Серкл Бриж на позајмицу из Монака.

Сигурица су, у смислу да редовно и добро играју у клубовима, а не кочи их ништа када је Србија у питању, Никола Миленковић, Стефан Митровић и Милош Вељковић. Ту је и Никола Мараш, који је добијао позиве у последње време, али није добио и минуте на терену.

Места за све поменуте на списку нема. На терену још мање. Претходни селектори су извртели малтене све могуће комбинације са поменутим играчима и опет се Србија није нешто прославила. Готово да није било утакмице на којој није примила гол.

И на крају, треће, питање је улоге првог креативца тима. Љубиша Тумбаковић је на одласку оставио извештај у којем је закључио да Сергеј Милинковић-Савић и Душан Тадић не могу да играју заједно. Само због фудбалских карактеристика. А, претходно је и Славољуб Муслин на томе инсистирао. И бројни људи у Фудбалском савезу Србије су у пола гласа говорили да је готово немогуће наћи систем у којем би „сто одсто“ Тадића и „сто одсто“ СМС-а дало у збиру „200 одсто“ Орловима.

Стојковић тек треба да се „огласи“ по том питању, да ли он има чаробну формулу да Србију лансира до небеских висина, а да јој Тадић и Сергеј, заједно на терену, буду „Морава и Дрина“.

Тадић, Љајић и СМС (©Старспорт)

И тако је државни тим на новом почетку. Ако је нешто константа у српском репрезентативном фудбалу, то су – нови почеци. Појављују се доста често, мада се, углавном, завршавају на исти начин. Морамо да се надамо да ће Стојковић разбити тај зачарани круг, пошто му самопоуздања и храбрости пред почетак окретање нове странице у каријери не недостаје.

Пиксију тајминг када преузима репрезентацију баш и не иде на руку. До прве утакмице има двадесетак дана, пре тога ће имати свега три-четири тренинга са изабраницима, а распоред квалификација је паклен: два највећа ривала за прва два места, Република Ирска и Португалија, тим редом долазе у Београд крајем месеца.

Уз то, атмосфера у Фудбалском савезу је на данашњи дан, благо речено, незавидна. Долазак новог селектора, таквог имена, такве репутације, требало је да покрене позитивну енергију око репрезентације пред старт квалификација, али… Можда то, у неку руку, буде и добро, пошто је Србија увек најбоље играла када је из мира и тишине, без еуфорије и великих очекивања, играла битне утакмице.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »