fbpx

Три мартовске квалификационе утакмице фудбалске репрезентације Србије, за  одлазак на Светско првенство у Катар 2022, су већ у сефу у коме се од могућих девет налази 7 бодова. Нимало занемарљива цифра или салдо који обећава.

Избор селектора је трајао дуго, прича се била отегла као у култном драмском роману „Чекајући Годоа”. Нови селектор Драган Стојковић Пикси, за разлику од Годоа, је ипак  стигао на време, у задњем тренутку и жаргонски речено одр-жао, пред прву утакмицу са Републиком Ирском, један и по тренинг. Готово да се са већином играча први пут и видео уживо.

Пуноћа играчке каријере новог селектора никад није била упитна. Довољно је споменути само његова два велелепна гола са Светског првенства у Италији 1990. године у мрежи Шпаније, који ће трајно живети путем друштвених мрежа, а многи, касније рођени, ће увек ширити зенице очију од дивљења, као да је то све било јуче.

Милионски су прегледи његових достигнућа на Јутјуб каналима. Да га повреде нису саплеле у зениту каријере и „Златна лопта”, најбољег играча Европе би се, највероватније нашла у његовим рукама у некој од година додељивања. Многи ће, с правом и са покрићем рећи, да је један од најбољих фудбалера, свих времена, екс-ЈУ простора.

Као тренер је радио далеко од светла и рефлектора Европе и зато је побудио толико интересовања свог народа, коме припада. Пре и после одиграних мартовских утакмица његове конференције за штампу одишу народном харизмом и лакоћом постојања.

Не планира унапред шта ће и како нешто рећи. Речи кроти сталожено, као некад лопту. Народу се обраћа најједноставнијим речником, са жељом да свима приближи смисао и циљ својих намера.

Пиксијеве животне досетке, лежерност и благи осмеси су сушта су-протност ватрених тренера који поштопото желе да опсене саговорника и нацију. Он реагује онако како му дође, као и код она два своја гола Шпанији.

Тако интуитивно прави и тактику. Врхунски импровизатори у сликарству, музици или игри, показују да је њихова генијалност била или јесте дар природе и инстинкта.

Та Пиксијева магија као да је прешла и на Александра Митровића, па постиже голове, осим силином и најразновснијим и рафинираним начинима, лобом или шутом из колена, попут свог селектора некад.

Посао му је додатно олакшан јер уз себе има и врхунског асистента на терену, у лику и делу Душана Тадића, који је и сам успешан егзекутор.

Изгледа, по првим корацима, да ни Катар није тако далеко.

Пише: Светозар Чича

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »