fbpx

Милорад Мажић одавно је ван српског фудбала и сва последња дешавања у судијском свету код нас говоре да се неће скоро ни враћати.

Судијски скандали су постали толико учестали да их је тешко све забележити и нотирати, у Суперлиги и Првој лиги Србије, довољно је погледати последња дешавања у Лозници из претходног викенда, али и начин рада у ФСС-у када је у питању делегирање судија.

Судија Срђан Обрадовић заузео је престо најконтроверзнијег, добио је 15 месеци затвора и деценију забране бављења фудбалом, а наш портал недавно вам је донео и пресек његових најконтроверзнијих утакмица.

Чак су и светски медији писали о овом скандалу, а да се у Србији муљање награђује, сведочи и чињеница да је Обрадовић 2019. постављен на листу посматрача Прве лиге, и то после једномесечног притвора.

Није једини, под притиском јавности и клубова, Петар Пипер и Бојан Николић су својевремено избрисани са листе “елитних” судија, али је прорадила добра стара шема, па је Пипер убачен на листу посматрача утакмица Прве лиге.

Подсећања ради, Пипер је можда и једини судија на свету који се није сетио да ода пошта Дијегу Арманду Марадони, иако је ФСС послао допис ФИФА о обавези да се одржи минут ћутања.

Но, било би лепо да је само тај потез проблем, највећи проблем је што у целој овој ситуацији није битан судија, већ налогодавац.

Судије ће се мењати и вртети опет, доћи ће нови Обрадовићи и Пипери, о чему је својевремено за Нова.рс говорио Рака Ђуровић.

“Потребнији су нам руководиоци који неће подлећи притиску, а судије су само колатерална штета. Чињеница је да не можемо да амнестирамо судије од којих је огроман број њих на листи јер суди по вољи моћника. Најпотребнија нам је особа која има храбрости, снаге, ауторитета и аутономије у раду, да спроведе промене у Фудбалском савезу. Данас то немамо, али ни у клубовима немамо руководства која заслужују да воде тако озбиљне клубове и зато се врше притисци у круг. У целој причи није битан судија већ налогодавац. Уколико налогодавац не може да својим ауторитетом утиче на судије, Савез, и Судијску организацију ту нема решења. Биће грешака”.

Он је својевремено објаснио и зашто је отишао из Судијске организације пре краја мандата.

“Био сам члан Судијске комисије у доба кад је Раднички био фаворизован и износио сам низ неправилности које су се односиле на фаворизовање Нишлија. Те сезоне сам и напустио Судијску организацију пре истека мандата, баш због тога јер ништа није услишено од неправилности на које сам указао. Тврдим да је све на шта сам указивао и постојало. Треба само узети и прегледати утакмице и видети каквих све спорних детаља има и које су све то судије које су производиле спорне детаље. Увек се понавља иста група”, изјавио је Ђуровић прошлог лета.

У сличном маниру је и Мирослав Радоман отишао са чела Судијске комисије, због мешања Славише Кокезе у посао, рекавши да “није хтео да слуша његова наређења која су задирала у судијске ингеренције”.

“Као председник Судијске комисије сам био у обавези да саставим листу судија, он није хтео да разговара о томе него је своју листу хтео. Био сам позван и да интервенишем око утакмице Бродарац – Црвена звезда у омладинској конкуренцији, ја сам рекао да то није моја компетенција, да не желим на тај начин да причам. И на крају, моје последње делегирање он је узео и променио, ја сам рекао довиђења и то је то“, рекао је недавно Радоман.

Милорад Мажић је на време отишао, прво у Кину, па на Кипар, где сада обучава тамошње арбитре.

Нема места у Србији за човека који је судио два Светска првенства, једно Европско, финале Купа конфедерација, финале Лиге шампиона…

Занимљиво је да је Мажић био првобитно делегиран за меч због ког је Срђан Обрадовић завршио иза решетака.

Довољно да се човек не враћа у српски фудбал.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »