fbpx

Александар Митровић, нападач Србије и Фулама, био је специјални саговорник у јутарњем програму на ТВ Нова С, укључењем у “Пробуди се” директно из Лондона.

Митрогол је голгетерску серију наставио у Фуламу за викенд, дао је једини гол за свој тим против Астон Виле.

Био је то погодак за вођство, али је Фулам изгубио са 3:1.

Ипак, било је јасно да је серија настављена захваљујући самопоуздању стеченом у дресу Србије.

“Увек је лепо кад нешто добро радите и добијате похвале. Имао сам части и прилику да добијем много порука и похвала, лепо је кад радите нешто добро и знате да се то цени. Имам тешку сезону у Фуламу индивидуалну, голови у Србији су дали самопоуздање да наставим у клубу. Имао сам феноменалних 10-ак дана у репрезентацији. Бавимо се таквим спортом да немамо много времена да жалимо за лошим стварима, немамо времена да славимо после лепих ствари. Јуче сам одиграо нову утакмицу, изгубили смо нажалост… Добро, јесам дао гол, то је све лепо, али фудбал је тимски спорт, на крају смо изгубили. Има још много да се игра, 7-8 утакмица, боримо се, нећемо одустати”, рекао је Митровић.

Митровићу се поправио рејтинг и у клубу, Пикси је препородио каријеру.

“Ја сам неко ко верује у себе, знао сам да ће доћи опет мојих пет минута. У клубу ме људи гледају мало бољим очима, драго ми је да су видели да сам онај стари. То се видело против Астон Виле. Тренер је најбитнији шав, уме све да уклопи, нису битни појединци, битно је да екипи тренер да оно што је потребно. Пикси је донео невероватну енергију и самопоуздање. Од Михе нисам имао прилику да радим са селектором који има толико самопоуздања и позитивне енергије. То преноси на нас, зрачи и створио је тимски дух. Феноменалних десет дана, можда и најлепших 10 дана у досадашњој репрезентативној каријери. Хвала свим тренерима и саиграчима са којима сам радио.”

Онда је било речи о рекорду по броју голова и сузама због успеха.

“Сањао сам тај сан, нешто што није преко ноћи дошло, било је успона и падова, одрицања, моје породице, ближњих, био сам срећан због свега, оца, мајке, брата, жене, деце. Сви су дали и одрицали. Неке ствари нису могли да ураде или имају када сам ја био дете, да бих ја могао да остварим своје снове. Највише ми је драго било због моје породице, знам чега су се одрицали, феноменалан је осећај. Све слике пролазе кроз главу, не могу да опишем. Феноменална слика кад као дете шутирам на улици, вичем, славим голове… Ја сам као дете био Саша Илић, имао сам част да играм са њим и данас је помоћни тренер. Викао сам име Саше Илића, он је био тај мој идол у то време, свако дете је узвикивало име Саше Илића ако навија за Партизан.”

Љубинко Друловић најавио је 100 голова Митровића, Александар се томе нада.

“Било би лепо, очекују људи од мене 100 голова. Што да не, постављам себи увек нове циљеве. Хајде да пробамо, па да видимо докле ћемо стићи. Увек себи постављам нове циљеве. Кад завшим каријеру, не желим ни за чим да жалим, не желим изговоре, хоћу да будем искрен и чист према себи, то је мој максимум. Када завршим и видим шта сам успео да урадим и освојим. Ако успем, супер, ако не, дао сам све од себе.”

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »