fbpx

Пиксијев Јапанац препричава утиске рада са Србијом

Драган Стојковић Пикси је препородио домаћи репрезентативни фудбал. Исту харизму коју је имао као играч, има сада и као тренер и пренео је на екипу, која се не може препознати у односу на пре само пола године.

Међу новинама је и нови стручни штаб, у коме се налази тренер Кацухито Киноши, популарни “Кино”, кога су играчи одмах заволели. Симпатије су обостране.

Јапанац, дугогодишњи сарадник и пријатељ нашег селектора Драгана Стојковића Пиксија, одушевљен је Београдом, његовом архитектуром, чак и графитима, а посебно му се допао срдачни и увек пријатељски настројен српски народ.

“Алкохол не пијем, тако да ракију нисам пробао, али обећавам да ћу наздравити кад се пласирамо на Светско првенство”, каже за Информер Киноши.

Он је новинаре тог листа поздравио на српском и представио се, али признаје да ћирилицу никад неће научити.

“Све те речи сам углавном научио раније, Пикси ме научио. Сматрам да је то неопходно ако желим да радим овде. Скоро сви овде говоре енглески, али неке речи је неопхдоно да знам. Полако, иде, један, други, трећи, четврти… Знам и неке псовке, нећемо сад о томе. У сваком случају, наставићу да учим српски. Тешко ми је да кажем оно ч, ћ, ж… Остало није проблем, осим читања! Ваш алфабет, ћирлица, баш је тешка”, каже Киноши.

Кино, како га зову и српски репрезентативци, бавио се некада фудбалом, али на аматерском нивоу, јер у његово време није постојала професионална лига у Јапану. После краја каријере постао је професор физичког у средњој школи. Онда је наставио да се образује и уследио је позив из Нагоје, коју је водио Пикси.

“У први мах био сам шокиран! Драган Стојковић је мене изабрао?! Како? Рекли су ми да је чуо приче о мени, знао је да говорим добро енглески и питао ме да дођем. Пристао сам. Била је то велика част, али осетио сам огромну одговорност. Ипак је то Пикси! Сваког дана, на сваком тренингу, био сам страшно нервозан и само сам се плашио да нешто не погрешим. Једног дана је мистер дошао да прича са мном. Дао ми је више задатака у стручном штабу, па сам га питао: ‘Зашто си то урадио, ја никад нисам био добар фудбалер?’ Он је рекао: ‘Не брини о томе, ти си добар тренер. Мени не треба добар фудбалер, него тренер’. После тога давао сам 101 посто себе”, испричао је Кино.

А онда је опет уследио један неочекивани телефонски позив, који је Киношија поново спојио са српском екипом. После тога је са Стојковићем радио у Кини, још четири године. Уследио је и трећи Пиксијев позив.

“Опет сам био изненађен, али не као први пут. Остали смо Мистер и ја у контакту кад је напустио Гвангџу, чули смо се једном месечно или у два месеца. Било је гласина да би могао да преузме Србију. И онда ме је позвао и рекао да је одлучио да прихвати позив из Србије и питао ме да сарађујемо поново. Тад нисам чекао ни 0,1 секунду. Као из топа сам одговорио: ‘Да, идем с тобом’. Добро сам изабрао, срећан сам овде”, одговорио је Јапанац.

На вест да ће Србија у стручном штабу имати и Јапанца прва реакција јавности је да се од њега очекује да Орловима усади неке од карактеристичних особина овог народа: дисцплиновану, одговорност, напоран рад, лојалност, посвећеност обавезама…

“Не могу да их променим, да направим од њих Јапнаце, јер су они Срби. И то, на крају крајева, није ни неопходно. Свака нација има свој менталитет и не треба нико други да га мења. Али могу као тренер из Јапана да им покажем како ја радим. Кад они то виде и помисле ‘ово је добро, овако треба да радимо’, онда сам испунио циљ. Не желим да их мењам, желим да осете мој ум, моје јапанско срце”, каже тренер.

Осим што су га опчинили наши репрезентативци, први Јапанац у српској репрезентацији пун је дивних утисака о Београду и српском народу уопште.

“Утиске из Србије делим на три дела. Први је Спортски центар ФСС, то је сад мој дом, ту живим док сам у Србији. Имамо сличне спортске центре у Јапану, али би требало више да се угледамо на вас Европљане и да правимо више таквих објеката. Други утисак је Београд, који сам обилазио са Стојковићем и Братиславом Живковићем. Жао ми је што је због ковида све ограничено, па није било прилике да седим у ресторанима где је музика и где се игра. Мистер ми је много причао о историји града, показивао ми је најлепше и најзначајније грађевине, места где су падале НАТО бомбе, а мени су се посебно допали графити. Неко каже да је то ружно, али ја их видим као део културе. Посебно сам у центру града видео много сличних графита, људи у црно-белим бојама, ваљда Партизановим, ако сам добро разумео… У Токију не можете да нађете ниједан сличан цртеж. ОК, мора да постоји дисциплина, поштујем, али морамо и ми мало да будемо слободнији и отворенији… Трећи део су људи, који су невероватно срдачни, љубазни, отворени… Све у свему, овде се осећам стварно одлично”, каже Киноши.

Пре Киношија у српски фудбал је из Јапана дошао и Такума Асано, нападач Партизана. Њих двојица су, иначе, пријатељи.

“Да, одлично се познајемо. Асано је већ долазио код мене у Спортски центар ФСС, овде смо ручали са мистером, са осталим члановима стручног штаба. Ићи ћу и на дерби. Желим да проверим неке играче, Гајића из Звезде и још неке момке, али и да сретнем пријатеља Асана. Али, морам да нагласим да нисам навијач ниједног клуба, бићу неутралан!”, рекао је он.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »