fbpx

Фулам поново верује у српског нападача

Промену у игри је узроковао шеф стручног штаба Скот Паркер. Желео је течнији фудбал, Александар Митровић је постао тактичка жртва. Ове сезоне је чак 14 пута у игру улазио са клупе, убедљиво највише у тиму. Одразило се то и на самопоуздање српског голгетера. Све док се опет није вратио у Београд и са пет голова на почетку квалификација за Светско првенство потврдио да је ипак најубојитији нападач у Фуламу.

После само три гола у 27 утакмица за клуб ове сезоне у недељу је против Астон Виле, а све на основу тих голова у дресу Орлова, поново добио шансу у стартних 11. И погодио, мада је Фулам свакако поражен. И сад се опет прича о Митровићу као првом избору. Преко ноћи, све се променило. И он сам се променио.

“Голови су само последица труда који је уложио последњих недеља. Није срећа. Он је квалитетан фудбалер. И кад радиш напорно, не заборављаш основе, разумеш да се ствари мењају и понављаш и усавршаваш своје вештине, твој тренутак ће доћи”, рекао је Паркер на конференцији за новинаре пред меч са Вулверхемптоном.

Просто, сада се на Крејвен Котиџу се опет уздају у Митровића.

“Митро је имао таквих момената више пута. У последња два или три месеца је улазио са клупе по 15 минута. Није сигурно срећан због тога, наравно да није. Повремено је незадовољан и због мојих одлука. Вероватно је незадовољан и самим собом. Али уграбио је свој тренутак. А није било разлике у првој утакмици за Србију (ушао у игру у 63. минуту) и његове ситуације овде. Разлика је што је тада, кад је ушао…”, застао је Паркер, ударио по столу и наставио.

“… добио своју шансу и као нападач…”, опет станка, нови ударац…

“… постигао гол. И онда се, тако је то са нападачима, јавља то истинско самопоуздање, као грудва која постаје све већа. Бенг! Још један гол. Онда Португалија, па још два (против Азербејџана, прим.аут), руши рекорд (Стјепана Бобека, прим.аут). То је оно што раде врхунски фудбалери”.

Сада само игре из репрезентације треба пренети на клупски ниво. А Фулам ипак нема Душана Тадића и остале да Митровића хране лоптама. Ту је Митровић најбољи.

“Видите инстинкте, навике у казненом, чистоту у егзекуцији. Често то проналазите код нападача који су у малој кризи. У таквим тренуцима, немају луксуз да промаше. Његов први гол (против Републике Ирске, прим.аут) је био диван, префињена техика, свест о положају голмана. И остале су реализације биле јако добре. То је лепо”.

Али опет, треба то пренети на клупски ниво. Угледни Атлетик пише да су у клубу били свесни да је Митровићу нестало самопоуздање, примећивали су да се чак и он сам некако отуђио, повукао у себе. Разлика се видела и на терену. Није више јуришао ка противничком шеснаестерцу, већ је излазио по боковима да одиграва дупле пасове са крилима. У Фуламу то раније није био случај и стручни штаб је такву појаву протумачио као последицу пада самопоуздања, малтене као бежање од одговорности.

Против Астон Виле опет је камповао у шеснаестерцу. Вршио притисак на ривала и кад је меч био изгубљен. Сам, без помоћи саиграча. Ризиковао је. То је оно што нападач треба да ради. Гол против Виле је био крај његовог голгетерског поста који је у Премијер лиги трајао још од другог кола.

Велики камен пао је са срца. Против Виле, Митровић је имао чак пет удараца ка противничком голу, највише још од октобарске утакмице са Кристал Паласом. Четири су ишла у оквир гола. Трчао је, крао лопте ривалима, доносио енергију која ће бити неопходна ако Фулам жели да остане у Премијер лиги.

Сада бар екипа има кога да прати.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »