fbpx

Дејану Кузмановићу ће се ускоро остварити жеља да заигра за Србију

Горан Гркинић, сада већ бивши координатор Фудбалског савеза Србије за млађе селекције говорио је о њему још у новогодишњем интервјуу за Моззарт Спорт. Тада се пандемија корона вируса испречила, али сада ће Дејан Кузмановић, 17-годишњи дефанзивац Монака, коначно добити прилику да дебитује у дресу Србије. Клуб из Кнежевине је потврдио да је момак рођен у Лиону добио позив да заигра за У17 селекцију у пријатељским мечевима са Босном и Херцеговином 20. и 22. априла у Зеници.

Све то и није толика новост, очекивало се, али ваља овде написати коју реч о младом фудбалеру кога су у Фудбалском савезу Србије видели и као опцију на дефицитарној позицији десног бека, иако је он примарно штопер. Са иначе прилично занимљивом животном причом.

Рођен је у Лиону, не само он, већ и његов отац, Србин. Мајка Албанка, али љубав не зна за националност. Мада је Кузмановић увек знао да хоће да игра само за Србију.

“И баба и деда су ми Срби, а отац је рођен у Француској, као и ја. Одрастао сам са родитељима из различитих култура и земаља. У крви сам ипак Србин, иако сам одрастао као Француз. Поносан сам на своје корене и била би ми част да наступам за Србију”, говорио је Кузмановић за Монаков сајт још када је први пут добио позив са Теразија.

А чиме је заслужио тај позив? Објашњава Ману Дос Сантос, његов тренер у Монаковој У17 селекцији.

“Он је неко ко заиста воли да брани. Његов први квалитет је дуел игра. И баш на томе мора највише да ради, јер толико воли дуел да мора да овлада својим интервенцијама. Јер то што он има је реткост у данашњем фудбалу. Има много дефанзиваца који се ослањају само на антиципацију, на одузету лопту, али немају ту равнотежу, ни снагу у дуелу са противником. То је Кузмановићев квалитет. Али наравно има простора за напредак, тактички, у игри, у постављању”.

Дуел је дакле највећи Кузмановићев квалитет и у Монаку су одавно свесни да је то последица његовог балканског темперамента. Толико израженог да га је некад тешко контролисати.

“За Словене често кажу да су вреле крви. Такав је и мој темперамент од малих ногу. Прихватам само победе, не дозвољавам себи да пружим ишта мање од оног најбољег”, децидиран је Кузмановић.

Признаје ипак да није увек био такав. Испрва чак није ни волео фудбал, али га је отац ипак одвео у Виљербан, предграђе Лиона, и клуб АС Тонкин. Тамо је заволео “бубамару”.

“Био сам прилично стидљива особа, затворен у себе. Превише стидљив чак. Али променио сам се. Сада сам борац”.

https://twitter.com/AS_Monaco/status/1380080417143939073?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1380080417143939073%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.mozzartsport.com%2F

И морао је, пошто је већ са 13 година отишао у омладинску академију Дижона.

“Са 13 година сам се осамосталио. Заиста сам рано отишао из куће. Морао сам да сазрим. Те године су ме формирале као личност”.

Сада само сања дан када ће постати професионални фудбалер. А какав би волео да буде фудбалер?

“Од данашњих играча узор ми је Серхио Рамос, али пре њега – Немања Видић. Пре свега јер је Србин као и ја. То су дефанзивци јаки у дуелима, чисти. Приде су технички сјајни, лидери њихових тимова и на терену и у свлачионици”, искрено ће Кузмановић.

Дуг је пут пред њим. Почетак је ипак добар.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »