fbpx

“Драго ми је, зовем се Кино, ја сам Јапанац. Један, два, три… Лево, десно, полако, брзо, тако”, после само месец дана проговорио је српски Кацухито Киноши, кондициони тренер у стручном штабу репрезентације Србије.

Од почетка до краја разговора за Нова.рс на Калемегдану, којим је одушевљен, оставио је јапански стручњак веома срдачан утисак, што је мало некарактеристично за његов народ, како је и сам рекао.

„Не брини, ја сам Јапанац, стрпљив сам“, одмах је Киноши показао и ону праву јапанску страну. Дошао је у Србију две недеље пре окупљања репрезентације и остао је укупно око месец дана.

Није у питању само фудбал, желео је да упозна и нашу земљу, народ, да научи и осети што више, јер је толико тога о историји чуо од Драгана Стојковића Пиксија, са којим сарађује више од 10 година.

„Нико не може да буде Драган Стојковић, нико не може да буде ни као Драган Стојковић. Нити као играч, нити као тренер. Тако га ја видим, као веома посебну особу“, из срца прича Киноши за Нова.рс.

Како сте се повезали са Пиксијем, какав је био ваш први утисак о њему?

„Први пут смо се срели као ривали, ја сам седео на клупи за резервне играче. Анализирао сам како да га зауставим, како да га победимо, али је сваки пут он нас побеђивао. Један саиграч, репрезентативац Јапана, рекао ми је – ‘Само прати Пиксија, не дај му да игра’. То је било немогуће. Он је био неухватљив као лептир, стварно је било тешко чувати га“.

Радите заједно више од 10 година?

„Када је постао тренер чуо сам да жели да ради са Јапанцем који зна енглески и који се не разуме само у кондицију, већ и у фудбал. То сам у мојој земљи, у том тренутку, био само ја. Распитивао се за мене и само сам питао ‘тај Драган Стојковић, стварно?’. Наравно да сам отишао код њега“.

Одајете утисак његовог верног војника, и на терену, и ван њега?

„Не знам зашто ми увек толико верује, али увек мислим на свој посао, небитно да ли траје 10 или 15 минута, дан или два, две или три године. Увек се трудим да дајем све од себе, не због новца, већ због њега и тима. Он ме одлично разуме, зато ми је вероватно и изабрао. Иако сам кондициони тренер, а тако и Мистер сматра, верујем да је данас у фудбалу најважније шта имаш у глави и срцу, а тек после долази физичка спрема“.

Како сте се осећали када вас је позвао да будете тренер у стручном штабу репрезентације Србије?

„Остали смо у контакту и када је отишао из Јапана, и постојале су неке спекулације пре него што ме је заиста позвао. Када ме је питао да ли могу да будем део репрезентације Србије, само ми је нешто у глави експлодирало – бум. Рекао сам му – могу, наравно. Нисам ни секунду размишљао, само сам рекао да долазим“.

„Пљескавица за ручак, па лагана вечера“

Верујемо да сте пробали пљескавицу и још неке од „нездравих“ српских специјалитета?

„И рекли су ми да је то ‘нездрава’ храна, али није. Пробао сам, наравно. Али, ако имам обилан ручак и једем пљескавицу и ајвар, онда вечера треба да буде лакша и то је ок. Само треба направити баланс, а овде често после пљескавице кад ми је стомак већ пун, иду кобасице, па кафа, нешто слатко… Не може пљескавица за доручак, ручак и вечеру, једна није никакав проблем“.

Какви су вам утисци после месец дана проведених у Србији?

„Осећам колико сви волите, више него у мојој земљи, да се смејете, да се шалите, али сте и врло озбиљни када је потребно. Много волим Београд, његову историју, тврђаву Калемегдан, реке Саву и Дунав. Имао сам времена да шетам градом. Мистер и ја смо много времена провели заједно током 13 година, много кафа, ручкова и вечера смо прошли. И пре ми је доста причао о историји Србије, па сам знао неке ствари, али сада све то могу да осетим, упознам, дотакнем, да удахнем… Увек смо највише причали о фудбалу, али и о историји Балкана, Јапана, политичким приликама. Сада разговарам са вама, са људима које сретнем у шетњи, и врло сам срећан и захвалан“.

Шта вам се свиђа, а шта не волите у српском менталитету?

„Не могу да кажем да ми се не свиђа, али сам изненађен колико сте гласни и пренаглашени у неким ситуацијама. ‘Експлозија’ мозга и гестикулација приликом објашњавања… Сада тек разумем какву је самоконтролу имао Мистер у Јапану и Кини, одлично се носио с тим. Стварно имате јаке, бучне реакције и то ми се, заправо, и свиђа. Волим и што код вас ништа није сиво, као што у Јапану чест обуде, већ је или црно или бело, нема средине. Људи су невероватно љубазни према мени, некада и превише, што ми је понекад необично“.

Били сте на 164. вечитом дербију, шта сте видели од Црвене звезде и Партизана?

„Видео сам велику борбу, то је импресивно. Ваш дерби има богату историју. Ипак, у другом полувремену је било много прекида због фаулова и то ме је мало разочарало. Очекивао сам више фудбала, бољу игру, али сам осетио довољан жар дербија“.

Репрезентација Србије освојила је седам бодова на старту квалификација за Мундијал 2022. у Катару, колико је било тешко припремити три утакмице у 10 дана?

„Мистер и сви ми у стручном штабу сматрали смо да је најважније да пренесемо на играче да никад не одустају. И да смо заједно у свему. Да ли губимо 1:0 или 2:0, није важно, само да не одустају, да верују у себе и играју нашу игру. То је био главни циљ“.

„Калемегдан је импресиван“

Поред врхунског професионализма и више него занимљивог разговора, Кино није пропустио да похвали амбијент у којем смо провели око сат времена.

„Нисам дао много интервјуа овде, у Јапану и јесам, али не памтим да је то било у оваквом амбијенту. Стварно вам хвала, одушевљен сам Калемегданом и што смо били на отвореном“, на растанку је Киноши још једном имао лепе речи за нашу престоницу.

Желите да научите и да певате химну „Боже правде“, сигурно вам је тешко да је савладате?

„Заиста желим то да урадим и успећу у томе. Као део репрезентације морам да знам химну, јер сам неко ко представља Србију и то ми је важно. Препознајем мелодију и за почетак бих волео да научим речи последње строфе и сваки следећи пут да научим још више. Али тај последњи део је посебан“.

Већ знате неке речи на српском?

„Да да, већ сам почео да учим. ‘Драго ми је, зовем се Кино, ја сам Јапанац. Један, два, три… Лево, десно, полако, брзо, тако’. То је за комуникацију на терену, али могу да будем и бољи, јер сам странац овде. И многи страни тренери у Јапану желе да науче јапански језик. Али, некада ми је лакше да причам на енглеском да бих нешто ефектније објаснио, јер се на српском не бих довољно јасно изразио“.

Чуо сам да не пијете алкохол, не пушите и да водите веома здрав живот?

„Искрено, имам троје децу, од 19, 16 и 13 година, имам супругу и два пса. Због њих морам да будем здрав и да ‘трајем’. Хоћу да им будем прави пример. Исто тако и за своје играче, они су тренутно у јако доброј позицији, имају новац, леп живот… Али нико не зна шта може да се догоди касније. Живот може да постане не тако добар као што је био и онда пропадате, видео сам то много пута. Зато желим да им покажем прави пут“.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »