FK Crvena Zvezda

INTERVJU – MILAN RODIĆ: Milojević je u rangu Spaletija i Vilas-Boasa, a ima i kvalitet više! Svi treba da rastemo u Zvezdi do Lige šampiona

Odlični levi bek Zvezde za naš portal pričao o aktulenom trenutku, ruskim iskustvima i šta ga je navelo da se vrati u srpski fudbal

Kada se povede reč o fenomenu Zvedine odbrambene četvorke, koja je u Ligi Evrope primila samo tri gola – on je prisutan! Kada se povede reč o Zvezdinim bingo dovođenjima tokom letnjeg prelaznog roka – on je prisutan!

Levi bek crveno-belih Milan Rodić (26) uspeo je da sublimira nekoliko vrlo osetljivih kategorija uspešnosti i oplemeni karijeru. Gledajući ga tokom jesenjih izdanja navijači Crvene zvezde nisu imali dilemu da se radi o velikom pojačanju.

Golovima protiv Spartaka i Voždovca nekadašnji mladi reprezentativac Srbije podigao je lestvicu očekivanja. Posebno kada je reč o iskušenjima koji čekaju Crvenu zvezdu na leto. Konsensuz javnosti glasi: ako crveno-beli žele i da pokušaju da uđu u Ligu šampiona moraće to da urade s Milanom Rodićem kao levim bekom. Tokom intervjua za MOZZART Sport momak rođen u Drvaru, a odrastao u samom srcu Beograda, podgrejao je optimizam navijača. Dok je odmotavao film vrlo uspešne sezone nekoliko puta je provukao da mu je ovde lepo i da do daljeg ne želi da ga greje sunce tuđeg neba. Nego ovo, iznad Karaburme.
„Ovo je za mene sezona iz snova. Posebno što sam sve uradio s Crvenom zvezdom za koju navijam od malih nogu. Imao sam samo peh sa srednjim nožnim prstom u Pragu, ali dobro. Mučila me je ta povreda sigurno dva meseca. Ispao sam iz ritma, vratio sam se u pravo vreme.
Pitate me šta me je privuklo da se vratim u Srbiju? Pa Zvezda mi je privukla. Njeno ime. I dok nisam došao u klub pratio sam igre i izdanja Crvene zvezde. Video sam da se stvara ozbiljna ekipa, dobar tim. Verovao sam da možemo da napravimo veliki uspeh sa Crvenom zvezdom“, kaže na početku razgovora za naš portal Milan Rodić, čiji intervjui su prava retkost.

Kada se kaže „prvo pa muško“, misli se na izdanje našeg sagovornika u crveno-belom dresu. Potpisao je dvogodišnji ugovor nekoliko dana pre beogradskog susreta sa Spartom. Ostalo je poznato. Na beogradskoj premijeri zaključao je Srđana Plavšića.
„Od prvog dana sam osetio da ima hemije i da je skockana odlična ekipa. Ne govorim to kao frazu, već jednostavno što mislim da je tako. Od prošle sezone je ostalo mnogo dobrih igrača, stiglo je nas dosta. Lično sam došao veoma spreman, napaljen. Osetilo se da možemo da naravimo nešto veliko. Kada se podvuče crta, možda smo mogli i više, ali… Videli smo da protiv svakog možemo da igramo. To je zalog za dane buduće.“

Kvote za utakmicu Vojvodina – Crvena zvezda (sreda, 18.00)

Kada biste odgovorne s Marakane pitali o tome da li je Milan Rodić trebalo i ranije u Zvezdu, sigurno biste dobili potvrdan odgovor. Ali bio je rastrzan između jakog finansijkog ugovora sa Zenitom i pozajmica. Međutim, ovog leta, ili ove sezone, legao je kao kec na deset.
„Pre dve ili tri godine je bila opcija da se vratim. Želeo sam da se vratim iz Zenita, mislim da je tada Lalatović bio trener, razgovarao sam i s Terzom. Međutim, Zenit je tražio visoko obeštećenje, koliko sam čuo čak i dva miliona evra. Stvarno sam tada želeo da dođem. Nisam igrao u Zenitu, ali sada je bilo suđeno. I dobro je što je tako.“

MALO JE TAKVIH KAO ŠTO JE RADONJIĆ

Pošto je osetio moć najvećih svetskih igrača spontano se dotakao Zvezdine sadašnjosti i srpske budućnosti – Nemanje Radonjića.
„Moć, snaga, brzina… To je Nemanja Radonjić. Može da da bude vrlo, vrlo ozbiljan igrač na svetskom nivou. Rekao sam već nekim ljudima za njega. Malo takvih igrača sam video, može da bude na top nivou.“
Usledilo je naše logično pitanje: „Kojim ljudima je pričao za Radonjića?“
„A-ha-ha… Zamalo da me uhvatite na krivoj nozi.“

Čim je dobre partije iz jesenjeg dela sezone pretvorio u vrlo dobre, prošarane golovima, pojavila se, bar kod navijača Crvene zvezde, bojazan. Tačnije, razmišljanje da bi Milan Rodić mogao prvi da pokupi pinkle i krene ponovo trbuhom za kruhom. Da posle Rusije oseti lep fudbalski život u nekoj drugoj zemlji.
„Ma ne znam… Meni je baš lepo ovde, lepo mi je u Zvezdi. Ovde sam, u mom gradu. Rođen sam u Drvaru, ali ovde, gde sedimo (kafić 33 kod hale Pionir, prim. aut.), odrastao sam. Obožavam ovaj kraj, otvorio sam ovde i kafić. Naziv je zbog mog omiljenog broja na dresu (u Zvezdi nosi 23 jer je 33 bio zauzet, prim. aut.), a taj broj na adresu zbog stanice u ovom kraju na kojoj staje tridesettrojka. Jasno vam je, dakle, koliko volim što sam ovde…“

Ne može Rodić, naravno, da obećava ništa jer bi eventualni prihod od njegovog transfera mnogo značio klubu, međutim, njegove želje su jasne.
„Ovde treba svi mi da nastavimo da rastemo kao igrači, a i da klub zajedno raste s nama. Stvarno ne razmišljam o inostranstvu. Rekao sam ljudima koji vode brigu o mojoj karijeri da me što manje obaveštavaju o aktivnostima u prelaznom roku. Ne volim te priče i pričice. Tek ako bude dobro meni i Zvezdi može da se razgovara.“

„NISAM EUFORIČAN, SVAKA UTAKMICA MI JE ISTA“

Boju glasa gotovo da nije promenio tokom jednočasovnog intervjua. Sa istim žarom pričao je o trijumfu protiv Krasnodara i porazu od CSKA. Nekako se u monologu Milana Rodića osećala sentenca „Sve je to fudbal“…
„Ja gledam svaku utakmicu isto. Nisam euforičan, nisam tremaroš, stvarno mi je svaka utakmica ista. Svi pominju taj Keln kao mnogo tešku utakmicu. Ja je nisam doživeo tako. Prosto, ne osećam poseban pritisak. Pripremam se kao pred svaki drugi meč. Reklo bi se da sam flegmatičan. Najteže mi je bilo možda protiv BATE Borisova ovde. Hvatao sam ritam, Zvezda se vratila posle deset godina u Evropu. Vladala je i euforija.“

Euforija je vladala sve do februarske noći u Moskvi, kada se CSKA isprečio na putu Zvezdinih evropskih ambicija. Bio je Milan Rodić jedan od plejade Zvezdinih ratnika koji nije ustuknuo pred snagom Armije, ali…
„Tako je bilo suđeno, propustili smo dve šanse u finišu revanš susreta i šta sada da radimo… Nismo bili inferiorni. Nijanse su odlučivale. Sa njim moraš da se trkaš i tučeš, oni tako igraju već godinama. Mi smo im odgovorili. Možda smo bili i bolji, ali da ne filozofiramo sad previše. Oni su dali gol, mi nismo, i to je na kraju cela priča.“

Zvezdinu rehablitaciju na domaćem koloseku pokrenuo je upravo Milan Rodić. Dva gola u Subotici, pa jedan protiv Voždovca. Vrlo lepo za levog beka.
„Drago mi je što sam pogađao na utakmicama posle CSKA. Mnogo nam je bilo važno da pobedimo. Volim da idem gore napred, sad sam se osetio s ekipom. Sve je počelo od one prečke u Borisovu. Tada mi se nije dalo, ali kako je vreme prolazilo tako sam bio sve bliži i bliži. Koliko mi je drago zbog mene, toliko se radujem i zbog prvenca Nenada Krstičića. Zaslužio je.“

Svestan je Milan Rodić da golovi, ma koliko bili važni, ne mogu da predstavljaju ličnu kartu jednom beku. Kada se bude podvlačila crta pamtiće se njegova igra iz Moskve.
„Nisam samo ja tu zaslužan, navešću vam primer Radonjića. Vraćao se u odbranu, pomagao mi u markaciji Fernandesa koji je odličan u skok igri, dobija mnogo duela u ruskoj ligi. Stvarno smo delovali kao ozbiljan tim. Ja se ni u jednom trenutku nisam osetio inferiornim iako je Fernandes igrao bukvalno kao krilo. Mnogo su igrali na njega, ali nas tu nisu probijali.“

Navijači tvrde da je uz Luča Ibanjeza naš sagovrnik jedan od najboljih levih bekova koji su igrali u Zvezdi u prethodnoj deceniji.
„Ne znam šta bih rekao na to. Imamo i jedan i drugi vrline i mane. Malo mi je glupo da se upoređujem. Neka kažu navijači ko je bolji, a-ha-ha…“

„DA MOGU OPET DA BIRAM, NE BIH IZABRAO ZENIT“

Milan Rodić

OFK Beograd, Zenit, Volga, Krila Sovjetov – Zvezda. To je ruta Milana Rodića. Kao veoma mlad osetio je sve vrline i mane transfera u tako bogat klub kao što je Zenit. Ima šta da kaže o tom periodu.
„Lepo sam počeo u Zenitu kod Spaletija, ali konkurencija je bila paklena, pa sam odmah otišao na pozajmicu. Kada sam se vratio tu je bio Vilas-Boas. Sve, ali bukvalno sve se promenilo. Dobijao sam šansu na kašičicu, ali uvek sam igrao dobro. Javnost i novinari su se pitali zašto ne igram više. Tamo je mnogo teško igrati, posebno kad si mlad. Na mojoj poziciji je bio Krišito, ali i kada on nije igrao, bio sam žrtva pravila o broju stranaca. Uvek je igrao Rus levog beka da bi špic bio Hulk ili neki drugi stranac.“

SUAREZ JE NAJBOLJI, ALI ARŠAVIN KAD HOĆE…

S ponosom nosi uspomene iz Rusije. Igrao je s velikim imenima svetskog fudbala, kao i protiv nekih od najboljih igrača na planeti.
„Najbolji igrač protiv kojeg sam igrao definitivno je Luis Suarez. I to kad sam debitovao za Zenit protiv Liverpula u Ligi Evrope (pogledaj povezane vesti ispod teksta, prim.aut.). Neumoran je, ne staje. Ma to je takav igrač da je glupo da ja pričam o njemu. Isto tako i Hulk. Neverovatna snaga. Bežiš od njega na treningu. Ali Aršavin… Kad hoće, pređe i desetoricu igrača i postigne gol. Ali samo kad hoće. A često neće…“

Da je malo mlađi, možda bi nešto drugačije uradio.
„Ne bih izabrao Zenit. I tada sam želeo da dođem u Zvezdu iz OFK Beograda. Međutim, nije bilo realno zbog ponude Rusa… Kad sve sagledam, lep period karijere, organizovan klub, neograničenim budžetom. Međutim, želeo sam više da igram. Nisam bio bezobrazan, u smislu da se ponašam na treninzima tako da se vidi da sam nezadovoljan, ali sam tražio razgovore sa Spaletijem i Vilas-Boasom, kako bi mi objasnili šta treba da popravim da bih igrao. Nisam, međutim, dobijao konkretne odgovore.“

Zenit, kao što je Milan pomenuo, ima gotovo neograničen budžet, dok Zvezda grca već decenijama. Međutim, za igrača, tvrdi Rodić, osim visine plate, nema tu mogo razlike.
„Između Zvezde i Zenita postoje samo finansijske razlike. Ostalo je isto. Ne znam kako je ranije bilo na Marakani, čuo sam razne priče, ali sada stvarno nemam na šta da se požalim. Sve dobro funkcioniše i, kao i u Zenitu, na tebi je samo da igraš fudbal. Za ostalo se brine klub.“

„MILOJEVIĆ INICIRA RAZGOVORE SA IGRAČIMA“

Pomenuo je Rodić razgovore sa Spaletijem i Vilas-Boasom, pa nas je zanimalo poređenje s Vladanom Milojevićem.
„U svakom klubu mnogo toga zavisi od trenera. Ne govorim o pripremama. Svako zna danas da fizički pripremi ekipu. Potreban je pristup, psihološka priprema, za vrhunski rezultat. U Zenitu nisam osetio da je taj segment na visokom nivou. Kao što sam već rekao, morao sam ja da tražim da razgovoram s trenerima. A Milojević sam inicira takve razgovore, u svakom trenutku s njim znaš na čemu si. I to mi mnogo prija. Ne bih da govorim u ime drugih, ali po atmosferi u ekipi, rekao bih da bi se mnogi saigrači saglasili sa mnom. Ne vidim da Miloje po znanju zaostaje za trenerima kao što su Spaleti i Vilas-Boas, na istom je nivou, a ima i taj kvalitet više, tu psihološku pripremu i odnos sa igračima. Kao što vidite, to daje rezultate.“

Posle Zenita usledila je Volga i veoma zanimljiv period karijere.
„Ispao sam s Volgom iz Premijer lige, ali stvarno je bila matora ekipa. Igrale su sve legende ruskog fudbala na zalasku karijere. Tu su bili Sičev, Aldonjin, Kolodin, Karjaka… Svi oni su igrali za CSKA, Dinamo, Zenit, ali su bili matori. Nismo mogli, a da ne ispadnemo, a-ha-ha… Svi po 34 ili 35 godina. Bio sam ubedljivo najmlađi sa tada 23 godine. Posle sam igrao za Krila Sovjetov i opet sam ispao iz lige. To mi je na kraju pomoglo da se vratim u Zvezdu. Dvaput sam ispadao iz lige, ali pre nego što krenete da se šalite sa mnom, osvojio sam i titulu sa Zenitom.“

Pošto je osetio sjaj ruskog fudbala logično je bilo pitanje o tome kako je bio spreman da se vrati u Srbiju.
„Znam na šta aludirate. Meni ovde tereni ne smetaju. Igrao sam i na gorima. Sećam se da je, dok sam igrao za Krila Svojetov, teren u Samari bio proglašen za najgori u Evropi. Samo zemlja, zima je pojela svu travu… Tamo pet klubova ima vrhunske uslove. Onaj stadion Krasnodara je kao muzej, sad je i Zenit to napravio. Ostalo je  viđeno. Kao što je viđeno da ti i tamo kasni plata. Dobro, ne u Zenitu. Bilo bi glupo da u Zenitu kasni plata s neograničenim budžetom. Ali u drugim klubovima se dešava…“

„REPREZENTACIJA? TU SAM…“

Milan Rodić u dresu Srbije

Iako je bio standardan u svim mlađim selekcijama Srbije Rodić još nije debitovao za A tim.
„Na meni je da igram dobro u Zvezdi. Ako me se ljudi iz Saveza sete – super. Dobio sam poziv za prvo Muslinovo okupljanje, ali tada sam bio gripozan. Nisam mogao da se pokažem.“

mozzartsport.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *