Звезда у Лиги Шампиона Прелазни Рок Црвена Звезда Припреме Црвена Звезда Супер Лига Србије ФК Црвена Звезда

Звездин “бајерновски“ прелазни рок за Лигу шампион

Владан Милојевић не мора зида од темеља као пре годину дана, добио је коцкице које „само“ треба да уклопи…

Прелазни рок завршен пре 1. јула. Макар што се тиче куповина. Подсећа највише на Бајерн и озбиљне бундеслигаше који већи део шопинга заврше пре него што фудбалска пијаца званично почне. Немцима то даје неку дозу озбиљности која их разликује од већег дела Европе. Не упадају у замке паничних куповина у минут до 12 као Енглези или Италијани. Не праве циркус од прелазног рока…

Та појава апослутно одудара од било какве паралеле са српским фудбалом где се све углавном доводи на крпљење и мазање очију. Све до овог лета када се десило нешто прилично занимљиво. Скоро па фрапантно за наш фудбал: Црвена звезда је са довођењем играча практично завршила пре 1. јула?! И то играча које је углавном дуго пратила, скаутирала и не би требало да су некакве мачке у џаку већ проверене снаге.

Делује шокантно, али пре свега делује озбиљно и плански. Када се погледа у ретровизор претходних година, Партизан је успео да нешто слично уради 2008. године, оформи екипу за почетак припремена, али тада није куповао много већ само неопходно. Звезда је овог лета урадила најефкетнији прелазни рок у овој деценији. Можда буде још неко појачање, али главни део посла је завршен. Кокцице су ту, сада само следи склапање у мозаик…

Залет за све то се десио још пре годину дана када је Звезда елиминисала Спарту из Прага, загризла тај метак да мора и може да побеђује боље од себе и почела да враћа европски углед клуба који је немарно расипан по казахстанским, италијанским, бугарским, украјинским, словачким, чешким и ко зна каквим још нефудбалским провинцијама. После Спарте је уследио тај фамозни Краснодар, тест карактера и вече када се Звезда вратила у фудбалску Европу. Тамо је наставила да снове претвара у јаву и дочекала још фамозније пролеће. Чак и после елиминације од ЦСКА је остао пријатан укус јер није било ничега кукавичког у њој.

После сезоне која је надмашила сва очекивања и после уздаха олакшања због свега урађеног у Лиги Европе, требало је охладити главе и запитати се: Шта даље? Требало је погледати у будућност…

Осећање задовољства полако је већ почињала да нагриза стрепња… Да ли Звезда може нешто слично да понови следеће сезоне? Поготово што су раније отишли Боаћи и Канга и што зимски прелазни рок баш и није испунио очекивања. Да ли је та сезона била само леп сан из којег ће неко пробудити звездаше и вратити у године казасхтанских сивила.

VLADAN MILOJEVIC

Тог дана када су првотимци стиснули руку московским Армејцима, нова утакмица је почела за Звездана Терзића, Митра Мркелу и руководство Црвене звезде. Како преживети и зарадити неки новац, како плаћати све оно што је обећано играчима, а истовремено задржати оно најбоље?

Почела је утакмица чије прво полувреме је завршено у корист Звезде оног дана када је клуб потврдио потписивање новог уговора са архитектом успеха Владаном Милојевићем. Главни услов је испуњен, али је требало испунити подсулове тог услова. Обезбедити Милојевићу адекватан тим да настави да напредује. И овога пута није било времена за губљење. Осетили су у клубу шта значи европски успех и да ништа не може да се мери са њим… И да се вреди потрудити да то постане константа.

Озбиљан човек и тренер какав јесте, Милојевић је тражио гаранције да ће и Звезда бити таква. Добио их је. Не као обећања, веч као нешто опипљиво. У неким неславним прошлим годинама, Звезда би безглаво јурцала за појачањима са свим страна света, натезала се у преговорима, остајала без већ договорених играча… Сетите се лета 2013. када је за месец дана поменуто 20 штопера?! Екипа је крпљена са конца и конопца, играчи су гурани у ватру са два тренинга, резултати су се враћали као бумеранг.

Чак и када је имала новца да га потроши као што је то било пре две године, промашивала је. Што због лоших саветника, што због лоше комуникације, што због једноставног недостатака озбиљне трансфер стратегије.

Милојевић је у клуб донео дозу озбиљности која се пренела и на остале структуре клуба. Управа га је испратила. Били су потребни једно другом да извуку максимум својих капацитета. Летос није било ни времена, ни ресурса за озбиљан прелазни рок, али се он испоставио као фантастичан са Стојковићем, Борјаном, Пешићем, Савићем, Родићем, Радоњићем, Крстичићем, Јовичићем, Бабићем… Звезда је погодила са свим појачањнима осим са Рикардињом. Учинак којим би задовољни били и генерални менаџери много богатијих клубова. Прича се наставила зимус са Беном када је јасно могла да се види добар пример какао срађаују тренер и управа.

Направљен је костур тима, а истовремено су лоциране нове мете. Тако је Звезда у овом прелазном року могла да стартује као у трци на 100 метара, а не у маратону. Сужен је избор потенцијалних појачања и кренули се у надоградњу већ разрађене машине. Од летос се знало да Милојевић хоће Стојиљковића, али тада није било могуће. Сада је успела! Потписао је 6. јуна. Јесенас је Звезда нациљала Милана Јевтовића, имала огромно стрпљење и успела! Потписао је 21. јуна. Од 1. маја се знало да Звезда жели и ДушанаЈованчића уместо Доналда. Потписао је 14 дана касније. Од марта је Звезда стрпљиво чекала ДејанаМелега и дочекала га. Уловила га је за 300.000 евра. Остала је још потрага за два штопера и „десетком“.

ZVEZDAN TERZIC

Помињала су се многа имена (Креспо, Ботија, Милуновић, Силва…) као замене за Ле Талека, а завршило се довођењем Терзићеве старе жеље Милоша Дегенека. Истовремено је Фримпонгазаменио земљак Рашид Сумаиле као појачања у перспективи. Обојицу чека жестока конкуренција у виду Срђана Бабића који је откупљен по далеко повољнијим условима него што се то очекивало пре годину дана. Експресно је доведен и голман Поповић чим су се прошириле гласине да би Борјанмогао да оде.

Чекала се још „десетка“ као шлаг на торту. Замена за Кангу. Још пре неколико месеци је у спортским структурама склопљен профил таквог играча. Тражио се неки луцидан Шпанац, Португалац или Бразилац са искуством играња у некој од три најјаче лиге или играња у Лиги шампиона. У обзир нису долазили неискусни Јужноамериканци или Африканци на чију адаптацију би се потрошило превише времена. Зимус је мета био Мирко Иванић, али није било изводљиво. Потом је клуб уложио велике напоре  да доведе Марка Марина али то није било финансијски могуће. У једном тренутку је искочио Бразилац са хрватским пасошем Самир, али је трансфер стопиран са трибина.

На крају је Звездин рулет стао на Кипру. Код имена Лоренцо Ебесилио из АПОЕЛ-а за којег је Звезда издвојила приличан новац као капитално појачње. Све је завршено експресно и Холанђанин ће се већ данас прикључити припремама. Ретко када је Звезда успевала да велике трансфере попут Ебесилијевогзаврши тако брзи и тако ефикасно. Али овог лета је очигледно све унапред добро одиграно…

Тако је Владан Милојевић добио скоро комплетан тим у већем делу пшрипрема у Аустрији. Недостају му репрезентативци Родић и Радоњић, Срнић је близу шпанске Уеске, али опет је Звезда попуњена на свим позицијама.

До Звездине европске премијер против Спартакс Јурмале је остало још 10 дана. То је премало времена да Милојевић уигра идеалан тим. Са разумном прогнозом да ће Звезда елиминисати недорасле Летонце, Милојевић има на располагању 24 дана да уигра идеалан тим за први меч против АПОЕЛ-а који ће бити прави тест и прва озбиљна препрека у Европи. То је далеко више времена него што је имао летос и далеко боља ситуација него у којој је био тада. Плус што му је костур тима остао и не мора да зида све од темеља.

Под претпоставком да ће репрезентативци добити заслужени одмор, да Ебесилио још неће бити довољно спреман Звездин тим за Јурмалу би требало да изгледа овако: Борјан – Стојковић, Савић, Бабић, Гобељић (Хајдин) – Јовичић, Крстичић – Бен, Мелег, Јевтовић (Срнић) – Пешић (Стојиљковић).

Али када се коцкице посложе и када сви буду у пуној форми, Звезда би на АПОЕЛ могла да изађе са тимом: Борјан – Стојковић, Савић, Дегенек (Бабић), Родић – Јовичић, Крстичић – Бен, Ебесилио, Радоњић – Пешић (Стојиљковић).

Једине промене које могу да донекле пормете Милојевићеве планове током припрема су очекивани одлазак Срнића и могући трансфер АлександраПешића. Срнић је близу преласка у Шпанију, али његов трансфер је и био очекиван. Што се Пешића тиче, идеално би било да остане до краја квалификација, али ако дође добра понуда, могао би да оде и пре окршаја са Кипранима и да отвори место највећем појачању Стојиљковићу. У бтом случлају би се Звезда вратила на тржиште и тражила неког капиталног голгетера из инострантва попут Солдана и Пукија који су били раније мете.

Тек после европског епилога се може очекивати тачка на прелазни рок. А то значи и расплет око продаја. Срнићевим и Пешићевим стопама би у зависности од резултата могли да крену Радоњић и Борјан, евентуално још неко од стартера који су ушли у последњу годину уговора (Родић, Стојковић, Савић…) ако стигне понуда која се не добија.

На Маракани се надају да се то неће десити јер то би аутоматски значило да је Звезда пре тога успела у европским квалификацијама и докопала се групе једног од два УЕФА такмичења. Али ако не буде, групне фазе, од нечега се треба и живети… А то би у том случају значило продаје.

И једно подсећање које позива на опрез. Тачно пре 10 година је Звезда у једном дану представила 11 појачања. Два месеца касније је из Европе елиминисана од АПОЕЛ-а. Била је тада потпуно другачија клима, није било много планских потеза, а Звезда је потценила Кипране који су почињали европски узлет. Сада је време за наплату дугова. Терен је припремљен. Озбиљно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *