Analiza Vladan Milojević Intervju / Izjave Marakana Beograd Mediji FK Crvena Zvezda

INTERVJU – Vladan Milojević: Ja sam gluva žaba, svi joj pričaju da je luda, ali ona ne čuje i ide ka vrhu

Uoči 100. utakmice na klupi Crvene zvezde pedantni stručnjak u razgovoru za MOZZART Sport pričao o dosadašnjem putu, mejlu iz Liverpula koji mu predstavlja najveće priznanje, kakvi igrači nikada ne bi bili u njegovom timu, šta je naučio iz sudara sa Klopom, Anćelotijem i Tuhelom

Kada uđete u trenersku kancelariju Vladana Milojevića videćete klasičan sportski prizor. Nekoliko para kopački, mokar šuškavac kao zaostavština upravo završenog treninga, lap top i naravno tabla na kojoj se crta taktika za svaki naredni meč. Iz tog trenerskog „autfita“ odudaraju samo knjige na njegovom stolu, sa duhovom i tematikom koja se tiče religije i psihologije.

Kasnije će nam, čovek koji će danas 100. put sedeti na klupi crveno-belih (duel protiv Rada na Banjii igra se od 17 časova), reći da se upravo zahvaljujući takvoj i sličnoj literaturi usavršio. Da mu je to pomoglo da pronađe ravnotežu i bude miran.

U danima kada slavi lep jubilej, a iza sebe ima učešće u Ligi šampiona, Ligi Evrope, titulu i 52. meča bez poraza u prvenstvu, Vladan Milojević retko kada menja izraz lica. Ni ne pokušava da se udara u grudi i ponaša po sistemu „usta moja hvalite me“. Ne raspaljuje niske strasti tako svojestvene za srpski fudbal. Neko bi rekao da ima iznuđeni gard prema novinarima.

Kada priča o savremenim tendencijama o najpopularnijem sportu radi to energično, ironiju upotrebljava kada neko pokuša da mu spočita sve što je uradio u dosadašnjem mandatu na Marakani. I kaže da je Crvena zvezda bila veliki miljenik sreće u Salcburgu i Krasnodaru. Tada u njemu proradi i adrenalin kao da je pored klupe.

U

opšrinom intervju za MOZZART Sport, uoči 100. utakmice kao trenera Crvene zvezde, Vladan Milojević je pričao o tome kako mu je mejl iz Liverpula navukao osmeh na lice, šta je sve preživeo na Marakani, kakvi igrači nikada neće biti u njegovom timu, i zašto sebe poistovećuje sa gluvom žabom. Možda kraj ovog intervjua neće biti po volji navijača Crvene zvezde, ali… Ovo je Milojevićev trenutak, zato smo ga podsetili da bi, da danas ode, komotno mogao da kaže kako je ostavio nešto iza sebe u Ljutice Bogdana.
„Na kraju pitanja si dao odgovor. Lepo je kada čujete statističke podatke, ali opet mora da prođe određeno vreme da bi ti podaci dobili na važnosti. Ja volim statistiku, bavim se time i kada su igrači u pitanju. Ponosan sam na sve to. Ali odgovoriću onim čime ste vi završili pitanje. Voleo bih da mi sude onog trenutka kada odem. Lepo je jednom prilikom rekao Jirgen Klop. Nemojte o meni da pričate kada dolazim, jer znam da me čekaju hvalospevi. Sudite o meni kada budem odlazio“, poručio je na početku intervju za MOZZART Sport Vladan Milojević.

Da li može da se kaže da je Crvena zvezda za vreme Vašeg mandata ponovo postala fudbalski klub, ili, preciznije rečeno, počela da liči na ozbiljan klub. Priča se o fudbalu, taktici, velikim utakmicama, a ne o podelama i zaostalim platama?
„Bilo je i objektivnih stvari zašto je sve tako izgledalo u Zvezdi u prethodnom periodu. Na prostoru bivše Jugoslavije, zbog svih tih gluposti, Zvezda je najviše propatila. Sećam se svega. Bio sam 1995. godine igrač u ovom klubu. Bila su to teška vremena za klub, jedan ovakav klub. Mnogo veliki klub u svetskim razmerama. Međutim, da ne pričamo previše o prošlosti. Drago mi je što ste vi rekli da nešto ostavljam iza sebe. Lepo je što smo mi ta generacija koja je Crvenu zvezdu postavila na noge“.

JA SAM POBORNIK SRPSKE VIKTORIJE PLZEN, STRANAC JE UVEK – STRANAC

Hajde ovako da preformulišemo pitanje: Ova Zvezda i ona u kojoj ste bili trener omladinaca nemaju mnogo dodirnih tačaka?
„Slažem se. Bilo je mnogo teško. Nije bilo ni asfaltiranih puteva za omladinsku školu, sve vas to negde ojača. Znate kako, ko zna šte bi bilo sa Zvezdom da posle one generacije iz 1991. godine nije došlo sve što je došlo. Ima ona narodna poslovica: „Želim ti da celog života ideš uzbrdo, ali ti ne želim da dođeš do vrha“. Kada dođete do vrha, put kreće nizbrdo. Bilo je svega u Zvezdi, ali ne bih pričao negativno o klubu. Bilo je turbolentno. Tako bih to nazvao“.

Danas ćete proslaviti 100 meč na klupi Crvene zvezde. Sve je počelo na pripremama na Zlatiboru. Bilo je mučna atmosfera posle sušne sezone, neki od igrača Crvene zvezde su rekli da tada ništa nije podsećalo na berićetne dane. Bila je i ona utakmica sa Rudarom iz Pljevalja (0:0)?
„Bio bih neiskren kada bih rekao da sam verovao u Ligu Evrope ili Ligu šampiona, ali… Uvek sam verovao u sebe, u ono što radim. Ne plašim se ničega. Zna ko sam i šta sam, i koliko radim. Voleo bih da neko bude sa mnom 24 sata. Mnogi ne bi prihvatili takav život. Ja sam radoholik, obožavam fudbal. Dajem sve od sebe, jer verujem da mogu da napravim nešto. Uvek verujem u pobedu, jer u porazu ne možete mnogo da izgubite. Možete samo mnogo da naučite.. Promenio sam se mnogo kao ličnost, godinu dana u Panioniosu mi je mnogo značilo. To je moja prekretnica života. Trenirao sam sjajnu generaciju, gde je bio Ben. Proveli smo 60 posto prvenstva na drugom mestu što je bilo neverovatno. Držala nas je kompaktnost. Kada sam već došao u Zvezdu hteo sam da nateram igrače i saradnike da veruju u ono što rade. Ima još jedna poslovica koja mi se mnogo sviđa.. Znate, gluva žaba se takmičila i želela da se popne na vrh. Ja sam bio ta glava žaba. Milion njih me okrenulo telefonom da mi kaže da sam lud i drogiran,da mi to ne treba“.

Onda je došla i Sparta kao prekretnica?
„Opet smo mi bila ta žaba koja se nije osvrtala na komentare. Verovali smo, ali nije dovoljno samo verovati. Mi smo morali da se odričemo raznih zadovoljstva. Ova generacija se mnogo toga odricala. Bilo je teških treninga, nije bilo slobodnih dana. Kada nam je bilo teško bili smo zajedno. Bio je iskren odnos, ovo što smo postigli je produkt toga. Kada smo kretali u pohod prvenstvo Srbije nam je bilo prioritet. U sve što smo radili imali smo sreće. Da, imali smo sreće. Ali hajde vi mi kažite šta je defencija sreće. To je ono kada nešto napravite pa vam kažu da ste imali sreće. To je ono poslednje što vas prati kada date sve od sebe“.

MRKELA JE MOJA SREĆA…

Na tom početku mandata morali ste da se borite i sa negativnom atmosferom. Praktično, niste imali pravo na grešku, iako niste imali formiran tim?
„Moja je sreća što sam imao pomoć Mitra Mrkele. Sedeli smo, razgovarali, planirali. Apsolutno smo se složili u milimetar u svaku misao. Naravno, tu je i Zvezdan Terzić imao veliku ulogu. Srećan sam čovek što imam Mrkelu pored sebe. Njegova sreća je što je bio ovde u Zvezdi. Ključ je bio da dovedemo igrače koji znaju kako je igrati u Zvezdi. Ili da se izrazim kroz frazu „da znaju čiji dres nose“. Imali smo kvalitetne strance, ali i strance koji su apsolutno bili razočarani zbog predhodne sezone. Međutim, mi smo imali domaće igrače koji su nosili strance, pomogli su im da to prevaziđu“.

Hoćete da kažete da ste tada doneli odluku da se oslonite na domaće snage, iako su tu bili Kanga, Boaći, Le Talek?
„Stranci nikada nisu ovde nosili klub,mada ih je bilo vrhunskih. I stvarno su nam mnogo pomogli, i i dalje nam pomažu. I opet smo tu imali „sreće“ da pogodimo sa igračima koji su nosili klub. Tako se to izdešavalo. A kada sam došao ovde sve je pucalo od negative. I kad smo krenuli na pripreme čekao se samo pogrešan korak, da se sve slomi. Tada bi nas udarali jako i duboko“.

Ispada da ste vi pobornik toga da od Crvene zvezde napravite srpsku verziju Viktorije Plzen. Oni sa domaćim igračima godinama pomeraju granice u Evropi?
„Jesam, apsolutno sam za to. Stranac je uvek stranac. Oni su zavoleli Zvezdu zbog domaćih igrača. Ja sam bio stranac i znam kako sam se osećao. Ne može on da ima taj filing, osećanje, odnos prema navijačkom huku. Ovde su sudije iz Lige šampiona oduševljene kako sve to izgleda. Trudili smo se da formiramo tim od igrača koji su već bili u inostranstvu. Znate, ja ovde hoću da ispoštujem te evropske metode, jer kad odu neki novi klinci preko da budu ponosni. Da kažu – meni je ovo sve poznato. Da im se ne dešava da nikada nisu radili analizu. Tražim od saradnika da sve inovativno primenimo u našem radu. Ne zbog šmike… Ne sme ništa da nam bude strano. Nemam strah da promenimo sistem, ili nešto drugo. Verujem u ovo što radim“.

Da li možete za sebe da kažete da se najbolji trener Crvene zvezde u 21. veku ili među deset u istoriji? Krenuli ste od nule, dogurali do Lige šampiona. Doneli ste klubu ogromnu finansijsku dobit, dobijali velikane?
„Ne, ne volim da pričam o sebi. Pogotovo ne, na takav način. Bilo je mnogo dobrih trenera. Neki se nisu snašli, ali moja velika prednost je što sam znao Crvenu zvezdu iznutra. To mi je mnogo pomoglo. To je bila moja sreća. Zvezda je meni dala sve, i kao igraču i kao treneru. Igrao sam u Panatinaikosu tri godine, ali sam za sebe uvek govorio da sam igrač Crvene zvezde.Bio sam trener mlađih kategorija, pomoglo mi je to sve da stvorim sliku. U Zvezdi ako se ne snađete u prvo vreme, onda vas to vreme pojede“

Da li ste razmišljali nekad da odete?
„Jesam… Treneru se obnavlja ugovor na svakoj utakmici.

NISAM HRČAK KOJI SE STALNO VRTI U KRUG…

Pitali smo vas ovo iz objektivnog razloga. Teško da u Srbiji postoji srećan kraj. Mogli ste da dignete sidro, očekivanja javnosti su sada podignuta, plašite li se da ne postanete žrtva sopstenih rezultata i standarda?„Slažem se. Ali ne razmiišljam o tome Pokušavam da uživam u fudbalu i radu sa mojim drugarima. Kada počne to da me stiska i opterećuje ja ću otići. Kada bih ja to uradio, otišaš iz kluba, odmah bi počele teorije zavere. Ej, otišao je Miloje zbog Pere, Mike ili Žike. Ja nisam morao da odem iz Čukaričkog, ali sam otišao jer sam osetio da sam prazan. Da to što radim nema više smisla, jer ja neću da budem hrčak koji stalno vrti točak u krug. Meni nije novac primarna stvar, imam sasvim drugačije poglede“.

Dakle, vi čvrsto verujete da možete da se ponavljate i pobeđujete velike utakmice?
„Kod nas je sve u početku simpatično, posle toga natprirodno, onda sve to uvaljamo u blatu. Ne opterćujem se! Javnost je tu da sudi. Mi smo tu da igramo za naš klub, i navijače. Mnogi ljudi ne razumeju našu profesiju, mada ja stvarno poštujem sva zanimanja. Daleko je ovo od nekadašnjeg fudbala. Ima tu i negativne energije, treba sve to nositi. Mnogo trenera jednostavno beže u druge profesije. Tu dozu adrenalina od srede do nedelje ne možete da shvatite. Ali ja sam našao duhovni mir i kontrolu“.

Šta vas najviše nervira u srpskom fudbalu?
„Treba malo neke stvari da se srede. Mnogo je negative, mnogo je negativnih priča u celoj Srbiji. Baš nedavno sam pričao sa jednim dobrim drugarom.. Nije želeo da upiše klinca da trenira fudbal, jer je čuo da je fudbal namešten i prljav. A dete je želelo da igra baš to. Trebalo je valjda da kaže: „Ej daću dete da igra fudbal, da se druži sa drugarima“. To me strašno iznerviralo. Ne kažem da nema negativnih stvari, ali i u drugim zemljama je tako. U Grčkoj kao učesnik fudbala ne smete da pričate negativno, a to je balkanska zemlja. Isto tako i na Kipru. Obični ljudi ne vole fudbal zbog takvih stvari. Moramo da povedemo računa o tome“.

Da li verujete da Zvezda u kontinuitetu može da igra grupnu fazu?
„Pogrešno vam je postavljeno pitanje, ja uvek verujem. Vidite šta se ovde radi. Produžuju se ugovori, stabilizuje se klub, pravi se infrastruktura. Sve su to preduslovi da se stalno igra Evropa. Mi kao Zvezda ne bismo smeli da imamo dilemu. Morali bismo stalno da igramo Evropu, bilo bi lepo da to bude stalno Liga šampiona“.

Šta ste sve naučili za ovih 99 utakmica u Zvezdi?
„Naučio sam kolika je zapravo veličina Zvezde. Neko sam ko voli da priča sa običnim ljudima, pričam i sa prijateljima iz inostranstva, navijačima Partizana… Ima baš mnogo drugara iz suprotnog tabora. Osetio sam koliko ovi uspesi znače našem narodu. Kada ste na ovom mestu to nekako shvatite još jače. Mnogo smo energije ulili ovom narodu“.

LIVERPUL JE TRAŽIO DA IM POŠALJEMO PRIPREMU UTAKMICE SA NAPOLIJEM

Posle utakmice sa PSŽ-om u Beogradu delovali ste nekako relaksirano, i rekli da ste mnogo naučili učešćem u Ligi šampiona. Šta ste tačno naučili?
„Imao sa privilegiju u odnosu na kolege iz Superlige. Ako smatrate da ste sve naučili, onda ste u ozbiljnom problemu.. Uvek morate da gledate šire, fudbal se menja. Bogatstvo je gledati rad najboljih trenera na svetu, a mi smo igrali protiv njih. Ovde pričamo o Klopu, Tuhelu, Ančelotiju. To je diplomski, da se borite protiv njih. Otkriću vam jedan neverovatan podatak“.

Hajde, pohvalite se?
„Posle naše utakmice sa Napolijem, Liverpul je poslao mejl i zamolio nas da im pošaljemo našu pripremu utakmice sa Napolijem. Ja sam pomislio da je to šala. To je nešto najlepše što sam mogao da dobijem. I te utakmice su mnogo bitne, jer smo kroz Ligu šampiona mnogo naučili i porasli. I ja i moji saradnici. Moji kondicioni treneri su videli tendencije zagrevanja uživo. Nismo morali da im plaćamo put. Kao trener Čukaričkog bio sam u Salcburgu kod Adija Hitera, isto kod Pijolija. Prihvatili su me kao najboljeg na svetu, ne kao trenera Čukaričkog. To je blagoslov, da pričate sa trenerom takvih razmera. Da vidite filozofiju Liveprula i PSŽ-a. Mi smo to sve uživo videli“.

DA JE MOGAO PSŽ BI NAM DAO 30 GOLOVA

Jel ste se osetili da vam nedostaje reakcija na utakmicama TOP nivoa, možda iskustvo.
„Ne mogu da tako kažem. Išao sam sa njima da budem u egalu. Niko nas nije potcenio. Imate različite stilove. Imate PSŽ koji ako može daće vam 25 golova, ima da vas ubije. I to se pokazalo u Parizu. Da su ovde mogli da nam daju 30 golova uradili bi to. Isto tako i Liverpul. Oni ne staju, ubace u taj ubitačan režim, samo se prebace i gaze. Italijani imaju respekt prema rivalu, neće da vas dokrajče i ubiju. Napoli nas nije potcenio, njih je koštala prolaska dalje gostovanje na Marakani“.

Iskreno, da li ste se plašili bruke u Ligi šampiona, i „nula“ bodova. Bilo je kritičnih trenutaka, posebno u Parizu?
„Cela poenta je kako gledaš na stvar. Ovde se polovina ljudi raduje što Zvezda igra Ligu šampiona, druga polovina se nada da ćemo dobiti pet, šest ili 18 golova. Mi smo takav narod. Ja se ne plašim bruke, jer znam da sam odradio sve što je do mene. Naravno, da ste me pitali da li bih nešto promenio posle Pariza, moj odgovor bi bio ,pa naravno’. To je živa igra. Nikada me nije interesovao drugi. Mene ne zanimaju poređenja, te analize šta je starije kokoška ili jaje. Mi volimo da pravimo komparacije o tome da li je ova generacija bolja od one. Mene nikada nećete čuti da poredim Pelea ili Maradonu sa Mesijem. Meni je to nemoguće“.

IMAMO PRAVO DA SE POREDIMO SA LIVERPULOM

Pa sa kim da poredimo ovu Zvezdu? Verovatno vam imponuje kada čujete da Dinamo iz šest učešća u Ligi šampiona nema nijednu pobedu, a Vi ste pobedili Liverpul?
„Zvezda ima pravo da se poredi sa Liverpulom i PSŽ-om. Znate, teško je ovom klubu uzeti istoriju i poništiti evropski trofej. Onaj ko vas ne voli će uvek da vas osporava, ali ne može da vam oduzme ono što vi jeste. Može da vas pita što ponovo ne osvojite Ligu šampiona, a taj nikad ništa nije osvojio. Mi se merimo sa Liverpulom, jer su oni pet puta bili prvaci Evrope, a mi jednom. Da, to je naše pravo da se merimo sa najboljima“.

Kakvu bi Zvezdu voleli da napravite do kraja vašeg mandata?
„Stabilan klub, u realnim dometima. Prema istoriji nama je mesto među velikanima, to su nam starije generacije ostavile u amanet. Isto tako da Zvezda treba da ima redovan priliv novca od transfera, mnogo talentovanih igrača u omladinskoj školi. Zvezda je sad stvarno na dobrom putu, deca iz omladinske škole se više ne gube. Sad imamo Grafičar kao „baj-pas“. Sve to imaju ostali klubovi iz evropskog krema“.

FUDBAL JE EVOLIURAO, SADA NEJMAR I MBAPE, A NEKAD JAKI LISTOVI I ZADNJICE

Mislili smo na to da li naredni trener može da primeni Vašu filozofiju igre, eventualno ubaci nešto svoje?
„Dobro, može da dođe drugi trener i traži svoje zahteve. E, tu leži kvaka. Ne postoje nepoznati zahtevi ako je dete iz omladinske škole kompletno obučeno. Mala su to iskakanja i pomerenja. Znate mi imamo veliku razliku između mečeva domaćeg prvenstva i Lige šampiona. U jačini i ritmu utakmice. Mi koji smo unutra vidimo sve to, jer imamo uvid u sve paramtre. E, sad neke stvari nam ne dozvoljavaju d da brže razvijamo igrače“.

Dakle, još nešto ste naučili u Ligi šampiona?
„Ja sam ubeđen da bismo brže razvijali decu da su nam tereni brži i bolji. U Evropi ne postoji stadion na kojem se ne kvase tereni. Nema više sporih terena, ima dosta sintetike. Onda se lopte i kopačke prave za takve terene. Pogledajte evoluciju fudbala. Mi smo ove jeseni igrali protiv Mbapea i Nejmara. Vidite ih kakvi su. Kao strele, vretenasti. A igrači starijih generacija su bili drugačiji. Jaki listovi, jake butine. Igrali su u blatu, morali su da izvlačite noge i da imate tu vrstu snage. Sad je fudbal otišao u brzinu i izdržljivost. Onda vidite Mbapea koji je vretenast i ubija vas šprintevima. Igraju na drugačijoj podlozi“.

Možda je i takav brz teren mogao da dođe Zvezdi glave?
„Evo, sad sam se setio te utakmice protiv Krasnodara. Prvih 20 minuta nismo mogli da se snađemo. Prvi put smo igrali na polivenom terenu koji je ekstremno brz. Lopta kao da je živa. Sve je bilo drugačije, druga koordinacija. Na tom terenu se sve lepo vidi. I ko je iskusan, i ko je mlad. I ko je koliko brz. Baš sve ocrta“.

Da li ste sveni koliko utakmica u Salcburgu fenomenološki znači za klub, navijače?
„Mislite da smo imali sreće (smeh prium.aut)“.

Nismo to rekli?
„Za ljude koji nisu navijači Crvene zvezde mogu da kažem da smo imali mnogo, mnogo sreće. To je stvarno prekretnica“.

Šta je vaša najveća greška tokom mandata na klupi Zvezde?
„Uvek moraš da imaš plan. Ne volim da radim ad-hok stvari. Uvek imam plan, pokušavam da predvidim tok utakmice. Na osnovu toga biram igrače, način igre. Nekada posle utakmice odmah vidite gde ste pogrešili, ili omanuli.Fudbal je živa stvar, nemaš mnogo vremena da reaguješ. Nije to košarka da promeniš celu petorku u trećem minutu“.

KOD MENE NE MOŽE DA IGRA LOŠ ČOVEK, MADA VOLIM MANGUPE

Opet se vraćamo na Salcburg promenili ste igrača u 40. minutu. Možda ste pokazali da niste sujetni?
„To nije prijatno, nije pedagoški. Opet, imate trenere koji menjaju igrače u 15. minutu. Ne bih voleo da meni to neko radi. Imam iskren odnos sa igračima, oni znaju da nisam izvršio izmenu zbog mene, već dobrobita ekipe. A to je dobrobit Crvene zvezde. Onda nemam čega da se plašim. Igrači to razumeju. Ja sam neko ko se ne libi na poluvremenu da zameni igrače. Meni su igrači oruđe za rad. Samo što su to živa bića, zato je naš posao specifičan. Morate da polažete mnogo na svlačionicu i međuljudske odnose. Kod mene su stvari jasno postavljene. Neka zna fudbala koliko hoće ako je loš čovek nikada neće igrati kod mene“.

Jel ste imali lošeg čoveka u svlačionici Zvezde?
„Ne u Zvezdi ne. Pričali su mi u drugim klubovima da ću imati posla sa teškim karakterima. Eto, u Omoniji sam imao Gruzijca koji je završio posle prve utakmice. Želeo je da bude ispred svlačionice, hteo je da bude „baja“. Takve karaktere ne volim. Verujem u kolektiv, malo je igrača koji mogu da budu iznad kolektiva. Samo u savršenom timu jedan igrač može da majstoriše. Ali onda on mora da poštuje kolektiv“.

Znači, kod Vas ne prolaze mangupi, a deluje da ih je puna svlačionica Zvezde?
„Ja ne volim bezobrazluk, volim mangupe. Obožavam mangupe. Ali mani me bahatosti i gordosti. To su karakteristike koje se zgražavam u privatnom životu“.

Jel ste se ogrešili o nekog igrača?
„Jesam“.

Konkretno?
„To ću ostaviti unutar ovih zidova. Imam ih mnogo, tražim od njih samo da me razumeju. I da nikada ne gledaju samo svoj interes. Ni ja to ne radim“.

Da li mislite da Zvezda nasilno vrši „bajernizaciju“, i da je u ovom prelaznom roku dovela i previše dobrih igrača?
„Svi igrači jedva čekaju da dođu u Zvezdu. Svi igrače koje smo doveli sad, nisu došli za jedno leto. Ali to su igrači koji će ostaviti trag. Ovde ljudi imaju pogrešnu percepciju. Ako nekog dovedeš onda on mora odmah da igra. Sada Zvezda ima mogućnost da ulaže u budućnost, pre to nismom mogli. Znate, nije se lako uklopiti u Zvezdu. Pojedinci su prvi put došli u Beograd iz nekih manjih mesta, gde su bio u komforu. Ti sad dolaziš u Beograd, i postaje ti sve strano.. Od saobraćaja, do dolaska na stadion. Morate da imate period prilagođavanja. U drugim zemljama dovedete igrača i godinu dana ništa ne očekujete. Očekujete samo da se prilagodi, pomažete mu. Ovde i ako ne odigrate prvi meč kako treba – to je kraj sveta! Ovde ako nekog dovedete i on loše odigra prvu utakmicu – tu je kraj. Teško ovde razumeju taj proces. Zato smo doveli mnogo mladih igrača, da bi imali vremena da se prilagode“.

Valjda su igrači plaćeni da podnesu takvu vrstu pritiska?
„Zamislite pojedinca koji dođe ovde i vidi Milijaša. To je šok. Treba Milijaš da mu nešto kaže, pa da deli sobu sa njim. A do sada ga je gledao na televiziji. Verujte mi, drago mi je što su momci došli da vide Marina, da igraju sa njim. Nama je potrebno vreme za prilagođavanje. Ovde je mnogo teško. Izlaziš pred 50.000 ljudi, viđaju te navijači u gradu. Neko to ne može da iznese“.

„NAMA DRŽAVA POMAŽE, IMAMO SREĆE“…

Kako reagujete na priča o milionskim ulaganjima u Crvenu zvezdu, pomoći države i političkog vrha?
„Znate, meni je uvek najlakše. Mnogo mi je lako, svi mi pomažu. A kada ni to nije dovoljno, onda me pogleda sreća. I mene i ovaj tim. Malo radimo, ali imamo sreće i svi nam pomažu. To su lepe teme da se pričaju uz jutarnju kaficu u Srbiji. Lepo je da se ljudi zabavljaju. “

Mislite li da igrači previše koriste Instagram i društvene mreže?
„Nisam im branio, ali mi se to ne sviđa. Ne sviđaju mi se društvene mreže. To im, prema mom mišljenju, uopšte ne treba. Međutim, ja nisam policajac. Neću da im zabranjujem, mogu da pričam sa njim. Znaju oni moj stav o Instagramu. Ali morate da poštujete ljude i u različitosti. Tome nas Hrišćanstvo uči. Oni znaju da ja nisam cvećka, ali moraju da znaju red. Pre boravka u Atini nisam tako rezonovao. Uvek sam razmišljao da kako ja mislim da to tako treba da bude. Promenio sam se“.

Šta vas je u Atini promenilo?
„Našao sam svoj unutrašnji mir. Mnogo sam naučio i čitao o psihologiji. To je najbtiniji deo, jer se baviš i radiš sa ljudima. U svakom velikom klubu imate psihologa… Pogrešno je što se u Srbiji psihologija vezuje za ludake. Kao trener morate da izvučete nešto najbolje od igrača. A za tako nešto morate da imate pravi pristup“.

Ne smete vam kad igrači odu na sever i navijaju sa šipke?
„Specifičan je ovo klub, ljubav je velika. Ne znam da li postoji takva prisnost u bilo kom timu. Sad da li mi smeta, ili ne smeta…“

NAVIJAM ZA LIVERPUL U LIGI ŠAMPIONA

Za koga navijate u Ligi šampiona?
„Za Liverpul“.

To zbog toga što ste ih pobedili, da možete da se hvalite unucima?
„Ma, ne…. Pretpostavljao sam da dve ekipe iz naše grupe – mada nisam neki prognozer – mogu daleko. Voleo bih i Napoli da dogura daleko. Mnogo smo se bavili njima, odigrali smo dve utakmice“.

Zašto ima malo srpskih trenera u ligama petice?
„Ne znam, nije nas dugo bilo u Evropi. Ima svega i svačega“.

Ko je za vas najbolji trener u Evropi?
„Pokušavam da napravim foto-robot idealnog trenera. Klop je najbolji do 60. minuta, onda da dođe Murinjo da se sve to zatvori. Pomenuli ste i Marka Rozea, za mene je on izvanredan. To je neki DNK Majnca. Sad se pojavio Solskjer. Ovo se njemu ne dešava slučajno, zna Mančester iznutra. Nekada u nekom klubu ne može da dođe trener sa strane. Svaki klub ima svoj DNK i on se neće menjati. Shvatio sam to u Omoniji i Panioniosu“.

Šta je vaš naredni cilj u Crvenoj zvezdi?
„Da uživam svaki dan. Nisam neko ko pravi dugoročne planove. Mogli su da se ne dese ovi rezultati. Ali meni je Zvezda mnogo dala, napravila je od mene i igrača i trenera. Volim da razmišljam o svakom narednom treningu. Meni je ovo prva fudbalska kuća. Više vremena provodim ovde, nego sa svojom decom i ženom. Dok traje biće lepo. Ali sve ima svoj kraj“.

NE MOGU DA OBEĆAM OSTANAK

Jel možete da obećate navijačima da ćete…
„Ne mogu..“

Hteli smo da kažemo da obećate da ćete biti trener posle juna?
„Ne mogu ništa da obećam“.

SUPERLIGA – 27. kolo

Petak
OFK Bačka – Dinamo Vranje 5:1 (4:0)
/Bjeloš 31, Makarić 35, 45, Pavišić 43. autogol, Pantić 60 – Mitrović 90. penal/

Subota
Zemun – Radnički Niš 0:1 (0:0)
/Pankov 83/

Partizan – Spartak Subotica 1:3 (1:1)
/Gomeš 8pen – Denković 18, Đenić 50, Obradović 90+4/
Radnik – Napredak 1:0 (0:0)
/Milovanović 56/
Mačva – Proleter 2:1 (1:1)
/Đoković 45 i 57 – Čović 13/

Nedelja
16.00: (3,10) Vojvodina (3,00) Čukarički (2,35)
17.00: (15,0) Rad (7,00) Crvena zvezda (1,15)
18.00: (1,80) Mladost Lučani (3,35) Voždovac (4,40)

*** kvote su podložne promenama

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *