|
Српски голман Драган Жилић својим бриљантним одбранама натерао је припаднике ријечке "Армаде" да скандирају његово име, иако је по доласку 2005. године био дочекан на "нож" уз врло ружно вредјање и претње.
Три године касније, док на миру испија кафу пред редовни тренинг, тврди да никад није зажалио што се после родне Кикинде, новосадске Војводине, епизоде у софијском ЦСКА и Сартиду из Смедерева, на крају обрео на "Кантриди".
"Оно што те не сломи, сигурно те ојача", уз смешак започиње интервју за МОНДО Драган Жилић у клубу ријечког стадиона.
Подсећања ради, екстремни део ријечких навијача оптужио је Жилића да је носио шајкачу са четничком кокардом, те да је приликом гостовања тадашње репрезентације СР Југославије у Загребу (2:2) када су "плави" изборили ЕУРО 2000, дизао три прста (као да је то неки грех?!), што је јако увредило "Армаду".
"Ма те оптужбе су биле врло неозбиљне са њихове стране. На срећу, већина љубитеља фудбала није подржала ставове тог екстремног дела 'Армаде', али морам признати да су смиривању страсти допринеле и моје добре партије. Што се тиче саиграча, никад таквих проблема нисам имао. Сви су ме подржавали у ове три сезоне. Слободно могу рећи да сам постао један од стубова екипе. Сад сам и по годинама најстарији, па ме заиста сви поштују", рекао је Жилић, што потврдјује и већина особља клуба, који су у неколико наврата, уз извињење, прекидали интервју и долазили да стисну руку српског "чувара мреже".
Иако је сакупио више од 30 наступа за репрезентацију СРЈ и СЦГ, и 2006. године бранио у животној форми, бламажу "плавих" на Мундијалу у Немачкој је испратио са телевизије. Већина фудбалских стручњака у Србији и целокупна српска јавност захтевала је од тадашњег селектора Илије Петковића да Жилић буде на списку репрезентативаца, али се то ипак није догодило.
"Петковић је објаснио разлоге зашто ме није уврстио у састав. Није желео да мења екипу која је тада супериорно прошла квалификације са само једним примљеним голом. То је било коректно с његове стране. Наравно, волео би да сам био део тима, али..."
И после тога уследила је понуда државног тима Босне и Херцеговине, да постане њихов први чувар мреже, што га је, према сопственом признању, јако обрадовало.
"Тадашњи кормилар БиХ Фуад Музуровић, један велики човек и тренер, шокирао ме понудом. Искрено му се захваљујем и овим путем због указаног поверења, али нисам могао да преломим. Тај ангажман би ми сигурно подигао цену, али Србија је моја земља и ње се никад не би одрекао", каже Жилић.
Жилић за МОНДО: Нисам оптимиста за СП 2010.
Подршка Ђукићу
Због тога се и нада да ће до краја каријере барем једанпут обући дрес националне селекције, можда баш код новог селектора "орлова" Мирослава Ђукића, кога познаје из играчких дана, када је Жилић био на почетку, а Ђука завршавао репрезентативну каријеру.
"Засад нема позива, али свим срцем навијам за Ђукине момке, и желим им све најбоље на Олимпијади у Пекингу и у квалификацијама за СП 2010. у Јужној Африци. Медјутим, искрено говорећи нисам оптимиста. Веома ценим Ђукића који је несумњиво одличан стручњак, што је и доказао у младој репрезентацији и Партизану, али мислим да му предстоји јако тежак посао, првенствено због свега што се дешавало у последње време. Мислим на превирања у ФСС, бекство бившег председника Звездана Терзића, хапшење Драгана Џајића и друге ружне ствари".
Према његовим речима, главни недостатак Срба, у односу на рецимо Хрвате, није како многи тврде мањак "националног поноса", већ чињеница да "коцкасти" успевају да сакрију сав "прљав веш" у и око репрезентације, док то није био случај у досадашњим окупљањима наших играча под водјством Петковића, али и Хавијера Клементеа.
"Ђукић је, уверен сам, кадар да све те ружне ствари у репрезентацији држи у својим рукама. Познајем га десетак година, има 'шлифа' да многе звездице из репрезентације спусти и подреди једном циљу, а то је пласман на Мундијал. Медјутим, проблем су ствари изван екипе, у ФСС и све што сам претходно поменуо, на које не може да утиче. Додуше, није добро кренуо нерешеним двобојима са Македонијом и Кином, али ако и не буде успешан у овом циклусу, треба му дати шансу у наредном. Мада код нас у случају најмањег неуспеха увек се тражи 'глава' селектора", подвукао је голман Ријечана.
Осим тога, Жилић као разлоге хрватског репрезентативног успеха види и у одличном стручњаку Славену Билићу, без кога "ватрени" сигурно не би два пута победили Енглеску у квалификацијама за ЕУРО 2008.
"Заслуге за успех Хрватске у највећем делу леже у селектору Билићу, који је успео да споји младост и искуство, те врло професионално држи конце у својим рукама. Такодје, иако је по рејтингу УЕФА, њихова лига слабија од српске (Србија 21. Хрватска 27), овде играчи дуже остају у својим клубовима, барем неколико сезона, па тек касније иду у иностранство. Пример Луке Модрића довољно говори. Из Црвене звезде или Партизана, играчи напуштају земљу са 18 година. Чини ми се да је Партизан продао Фиорентини младог Црногорца Стевана Јоветића, иако је тек постао пунолетан. Тако се не може градити некакав велики успех".
Жилић за МОНДО: Нисам оптимиста за СП 2010.
Увек за регионалну лигу
На питање како унапредити српски фудбал, и да ли би подржао идеју регионалне лиге, по узору на кошаркашку НЛБ, Жилић наглашава да би такво такмичење сигурно вратило атрактивност, и навијаче на трибине, али додаје да би тиме требало да се позабаве стручњаци из свих области, економисти, социолози...
"Пре две године сам подржао идеју стварања регионалне фудбалске лиге, али и тада и сада мислим да су хулигани на свим странама највећа препрека реализацији те идеје. Друго је питање, шта би ми добили, а шта изгубили у том такмичењу. Тиме треба да се баве експерти. Једно је сигурно, лига бивше Југославије је била неупоредиво квалитетнија. Осим клубова 'велике четворке' било је још много тимова попут, Сарајева, Жељезничара, Вележа, Олимпије, Вардара, Ријеке... који нису лагано губили утакмице".
Жилића уговор за "фиумане" веже још једну сезону, али још увек није сигуран хоће ли овог лета остати или напустити Ријеку, тачније Опатију, где живи са супругом и двоје деце.
"Сачекајмо прво крај сезоне па ћемо видети шта и како даље. Још увек имамо шансу да се домогнемо Купа УЕФА, иако очекивати бодове против Динама на Максимиру, није реално. 'Модри' ће желети да победом прославе титулу, а осим тога опрашта се Модрић, тако да ће бити јако тешко. Ипак, чак и у случају пораза имамо шансу да кроз Интертото Куп изборимо наступ у Европи".
Његове године, сугеришу да се налази у зениту играчке каријере, међутим Жилић подвлачи да нема намеру да иде у пензију све док се, како наводи, осећа као младић.
"Имам 34 године, али у свету има много примера да голмани бране и у четвртдесетој. Не дај Боже неке повреде, али докле год могу да браним на високом нивоу, односно оном који мене задовољава, нећу да 'качим копачке о клин'. А сад, где бих волео да завршим каријеру, па наравно у једном од наша два највећа клуба, али о томе је илузорно говорити. Могуће је да се једног дана вратим у Србију и као тренер, али понављам, докле год се осећам као младић нећу прекидати каријеру", закључио је Жилић, који је на врло занимљив начин ушао и у историју хрватског фудбала.
"Па осим што сам први Србин из Србије, који је заиграо у ХНЛ-у, ушао сам у историју као први голман, који је затресао мрежу откако постоји ова лига, и то из игре. Било је то у Купу на локалном дербију са четвртолигашем Конавлама, на врло 'врућем терену', где сам у судијској надокнади главом донео победу и спасао свој тим велике бруке", открио је Жилић. |