fbpx

Пораз би много тога закомпликовао…

Воли селектор Александар Ђорђевић да се послужи тим старим, у спортским круговима често помињаним изразом: “За нас је свака наредна утакмица најважнија”.

Можда звучи као фраза, излизана флоскула, назовите то како хоћете, али после школовања Анголе и Филипина српска кошаркашка селекција у Кини дошла је у позицију да је заиста сваки наредни меч готово попут елиминационог. Ма колико нелогично звучало после +105 у уводном загревању, евентуални пораз од Италије (РТС, 13.30 по средњоевропском времену) могао би да доведе Србију у незгодну позицију јер би кестење из ватре морало да се вади против Шпаније. А сви добро знају колико је то тешко… Ми смо понудили најкомпликованији сценарио. Постоје и друге варијанте пошто се у другу фазу преносе бодови из свих утакмица, али о њима ћемо када се прва рунда заврши.

Није ово, народски речено, малерисање, већ искључиво јасан показатељ да је меч против Азура раван својеврсној борби за медаљу у раној фази турнира и у овом моменту најважнији за пролаз у четвртфинале. У победу Србије не сме да буде сумње!

Зато се играчи Србије од доласка у Кину искључиво спремају за Италију и увежбавају тактичке комбинације и варијанте за наставак такмичења. Ангола и Филипини су добро послужили изабраницима Александра Ђорђевића да се неке од њих испробају на делу, мада је познато да стручни штаб често воли да сакрије карте и искористи их тек када дође прави тренутак. Сваки појединац добио је своју минутажу и простор на паркету, а цео тим одисао је јединством и свежином, док концентрација и квалитет нису опадали ниједног тренутка. 
“Одрадили смо тренинг опоравка по плану, са доста шута и неких наших ствари. Спремамо се за Италију, најважнију утакмицу у овом тренутку, најважнију у нашим каријерама. Све је јасно. Значиће нам много што смо већ играли два пута против њих. Победили смо у оба наврата, али ниједном ни ми, ни они нисмо били комплетни. Сигуран сам да нас чека добра утакмица”, изјавио је Ђорђевић на претпоследњем тренингу пред меч с Азурима.

И Италијани су знали да профитирају из мечева против тимова који су послужили као џакови за ударање… Размахали су се у нападу и тако почели да хватају прави залет и подигли самопоуздање које им је било климаво након пет узастопних, односно укупно шест пораза у припремама. Било је то чудно време за екипу са Чизме. Селектор Ромео Сакети био је суочен с бројним здравственим проблемима. Николо Мели је отпао због операције колена, Данило Галинарије дуго имао проблем са слепим цревом, Ђиђи Датоме је још раније обавио хируршки захват како би се опоравио за Мундобаскет, Данијел Хекет такође имао здравствених проблема… То су све, не треба заборавити, главне карике у игри Азура. Фаза уигравања почела је практично тек с првом утакмицом на шампионату, када су сви реконвалесценти коначно били спремни да се посвете максималном раду.

Зато оне победе Србије у Атини и Шењангу, како је и Александар Ђорђевић неколико пута истакао, не треба узимати као било какво мерило односа квалитета два тима. Нити су. Прво зато што је на Акрополис купу Италија наступала без Датомеа, Хекета и Галинарија, друго зато што су њих тројица и у Кини имали контролисану минутажу. Србија је тада “сакрила” Бобана Марјановића, а ван ротације био је и Владимир Лучић који се тада још опорављао од повреде бутног мишића.

Зато у данашњем окршају све почиње од нуле. Италија располаже озбиљним шутерским арсеналом, али квалитет српске одбране требало би да буде довољан да учинак Азура значајно умањи кроз агресивни приступ, максимални прилазак играчу с лоптом и сталне ротације. Недостајаће много Драган Милосављевић, ноћна мора Марка Белинелијаиз Истанбула пре две године. Енергични кошаркаш Уникахе тада је изоловао искусног НБА шутера, а иако је он завршио меч са 18 поена, проценти шута из игре (5/17) и са дистанце (2/11) били су испод сваког просека… Зато ће све очи бити упрте у Стефана Јовића као мајстора свог заната, те Васу Мицића, Марка Симоновића и Владимира Лучића, од којих ће се највише очекивати у одбрани. С друге стране, повратак Немање Бјелице у ростер проширио је палету могућности Србије у нападу. Нема дилеме да ће Србија урадити све што је потребно да искористи висинску предност у односу на трилинг Џеф Брукс – Пол Билига – Амедео Теситори, где свако од њих има одређене слабости.
“Они су заиста дивови – Јокић, Марјановић, Радуљица и Милутинов. Нису они само високи, већ јако талентовани момци. А, да бисмо покушали да их надмудримо мораћемо да имамо подршку свих играча у тиму – од плејмејкера, бекова и осталих саиграча у рекету како бисмо креирали правовремена удвајања. Мораћемо доста тога да ускладимо зависно од самог тока игре. И да останемо пуни самопоуздања као у прве две утакмице, наравно”, јасан је Џеф Брукс и закључује:
“Знамо сви колико је Србија добра, али и ми осећамо да смо добра екипа и покушаћемо да покажемо свима шта знамо”.

Плави или Азури? Нека српска нијанса буде доминантна.

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.

*

Translate »